Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 47 3 извештаја н према другим нодадима за париску изложбу 1900. год. „На карто су обележена сва досад позната метадна рудпшта, угљеннти терени, стари н новп рударскн радовн, затнм важнија места на којима се налазн корнсно камење (гппс, каолнн, мрамор, гранит птд.) и, најпосле, уцртанп су према геолошкоЈ карти проФ. Ј. Жујовића основни геолошки карактери терена. Карта је израђена у размерн 1:400.000 на основн, датпннцом исписаној. Сва метадна рудишта чине засебну групу ; код места где су запажена обележена су нарочитом бојом, а раздељена су нарочитим знацима на поједнне врсте руда, према металима, који у њпма преовлађују. Норед ових знакова из практичких обзнра употребљавани су. као п на ранпјој рударској варти од проФ. С в е т. Радовановнћа, хемиски знацп појединпх метала у сваком рудишту. 'Гако су па карти издвојепа : златна, жнвпна, бакарна, оловна итд. рудншта. Рудпшта, у којнма се појављују внше разних руда, обележена су нарочитим знаком, а норед овог стављени су и хемпски знаци свих важнијнх метала. Нарочитаје пажња обраћена на секундарна рудпшта злата, која су на карти обележена као златнп алувијони, и то по свима рекама, о којима има поузданнх података, да у својим алувијалним наноснма или старијим терасама садрже злата. Стари и новн рударски радови, а нсто тако н топпонице, означенн су такође нарочптим знацнма. Угљенптн терени раздељеип су различнтнм знацима на каменп угаљ, мрки угаљ п лигнит. Међу овим врстама ннје извођена нарочпта раздика по сгарости угља, а то се може накнадпти чпм се узму у обзир уцртане геолошке Формацпје п нодаци, којн ће се налазити у оппсу нојединих угљених нзданака. Већина угљенитпх терена обележавана је у облику ноједннпх угљених изданака код места где се находе. Истом бојом обележенп су на карти још и параФински шкрнљци. асФалт и граФит, сваки за се особигим знаком. Грађевннско н друго кориспо камење означавано је нарочито на местима, где им је појава од већег значаја. Нарочити знацп употребљенп су за гиис, каолин, магнезнт, воденичко п литографско камење, цементскн ланорац н т. д. На картп су обележени још н свн познати мпнералнн нзвори и акротерме. Најпосле с обзиром на врло корпсна упоредна разматрања појединих рудншта п с ногдедом на интересне закључке, којн се добивају исинтивањем узајамне везе исвесних рудишта с теренима у којима се налазе, уцртани су према геолошкој карти проФ Жујовпћа основни геолошкн карактери тереиа. Због нретходних снгнатура, п да би њпхова прегледност била очувана. нису се могле употребнтн боје у оној размери, као што је то на пскључиво геолошкпм картама; из истих разлога ннје нзвођено нп детаљно стратиграФско рашчлањавање терена, нити су еруптивне стене нздвајане по пзданцпма: на картн су нарочитим лпнијама обележене само границе пространства основнпх груиа геолошкнх Формацнја, па су затнм ове лпннје обојене на странн, ка којој се дотпчпн терени простпру, п при том је једна боја узета за Квартар и Терцијар, друга за све мезозојске Формације укупно,