Delo

КГИТИКА II БИБЛИОГРАФБЈА 481 одбачене, негпране од доцнијега поколења. У том емнслу сматрам ову књнгу као жа.вења достојан назадак, па ма у томе схватању н бно усамљен. Лично нећу тнме да крпвим никога, најмање писда ове књиге. Он је под таким утисцнма одрасгао, он је радио по своме убеђењу, које ја не могу делнтп. В. Јагић. Биједни Људи, прпповјестн Милана БцдисавжвиИа. Загреб, Шта.лгаано у Српској ПЈтампарији. 1899. Сановницп (издања Браће Иоповића) ка.ку да пма људи који се рађају под срећном звездом : Онп, ако преживе седамдесет другу, дочекају сто и пету годнну ; богати су, пмају частн н званнја, не клањају се ником доли великој господи, и јако су љубљенн од лепога сиола! Тако нешто могло би се рећн и за књпге: има п међу њима рођених под срећном звездом, нлн, како се то обнчније каже, које се јављају у повољан тренутак. Било је дела велпких, епохалних, данас понос духа људског, која су се поЈављпвала усред општег ћутања, п која су морала чекатп године да дође најзад време н њихово право. С друге стране, бнло нх је... алн да не залазим у страну. Биједпим Људима иде у прилог, поред стварне вредностн њихове, још н Један такав згодан тренутак. Ми данас имамо знатан број добрих превода, сада се чита п са више укуса н са више разумевања, све већи број људн у стању је да осети ираву књижевну лепоту, н лспој књпжевностн, нарочпто прпновецн, скаче цена. Уредннци наших књижевних листова најбоље знају колпка је велика тражња, а мгиа понуда приповедака. Нарочито се то осећа иреко. Г. П. Марконић је престао да пише, а од млађих нема ннкога, бар скоро никога, и Брапково Коло иредусрело је ову збирку прпповедака са много топлих и ласкавих речн. Г. Буднсављевић је ночео писати 1895; једиа половнна његовнх приповедака штамиана је у Бранкову Болу, друга у разним повременпм издањима. Свуда су биле радо примане, можда п радо читане, а сада нзлазе у лепом издању н на књижарскн трг. Г. Будпсављевпћ овом свеском ночиње: то је оно што се одмах впдн. Као ирвн кораци детета коме месе иостуиаоницу, нли као што се разликују поуздани, смеди, чисти потези мајстора у сликању од плашљпве, непзвежбане руке ученикове, тако се п овде, н у диалогу, н у оиису, н у цртању личностп, и у излагању, опажа извесно непоуздање, потезн су шнроки и неправилни, каткада бледи да ншчезавају, каткада јаки да дрече. Нема оне красне хармоније, оне главне и основне особине књнжевне, које у његова узора Тургењева. Јер, када сам већ ту, чим преврнете нрви лнст, осегићете да су Биједни Људи пнсани иод непосреднпм, врло свежпм н врло јаким утиеДело XXII 31