Delo

у оној месечној ноћи. нсто тако п у овој девојцп паће он печега сво.јега, чега ј<‘ увалуд траишо у женскадије на странп, нечега што га дирало. Алп се људн често стнде добрпх осећаја. Полањецкп се често стидео тога осећаја, те се репшо да остане пемилостивпм и да сутра дан притеснн старога Плавицкога казавши му све што му предстоји. >' то га момак одведе у спаваћу собу. Полаљецки га одмах отпусти п остаде сам. То ,је била она иста соба, у коју су га сменгга.ти, још кад бп долазио за живота прве /кене Плавпцкове, са својом матером. Онет га спопадоше успомене. Прозорп су гледати па градину, пза које је био рнт. У водп се огледао месец. Сад се н рпт могао лепше видетп него пређе, јер га онда заклањао велики старп јасен, који ј<‘ ваљда ветар преломпо, .јер је сад на његову месту стрчио само пањ са скорашњнм нреломом, који се сад сијао на месечпни. Све је то нзгледало некако прекбмерно тнхо. Полањецкн је живео иепрестано у граду у трговачком послу, зати.м у непрестаном напрезању душевних н телесннх сила, те му се и нехотице учинп овако расположење успавана се.та као тоило купање после трудне работе. Осетп да му нешто лакнуло. Покуша да мнсли о својим пословима, како се онн сад обрћу, да ли ће бити штете плп добнтн; па онда о Бнгјелу, својему ортаку, п о том како ће она.ј отправљатп толпке нослове, кад он нцје тамо; али нцје могао. У место тога поче мпслитн о госпођици Нлавпцкој. II ако је учншгла на њ добар утнсак, био је према њој равнодушан, ва.вда зато дгго ге сад нрвн пут виде. Али га заннмала као тнп. Њему је било трпдесет и неколнко година, дакле у оном је добу био кад инстпкат нп мало неублаженом сплом гонн човека да свцје себп домаће гнездо, да се ожени п створп породицу. Према том пнстпнкту ништаван је највећп неспмпзам; не штпте од љега шг вештина, шгги пкаква друга нрпгода у жнвоту. Он женп мнзантропа у пркос његовој философнјп; вештацп се жене поред све вепггпне; жене се псто тако и такви људп, који тврде: да мпп својнм телом пздају ие свој по.т, пего својудушу. Изузетци потврђују нравило: да већпна пе може жпвеги од конвенцнона.тне обмане п плпватп прпродп уз матнцу. Већином се не жене само они, којнма је пут браку препречила она нста спла, која брак ствара, то јест онп, које јо л.убав обманула. Отуда н пма маторпх момака, ако не буде још чешће иза свакога од њпх ио каква скривена трагедија.