Delo

ПОРОДНЦА II*>. 1ЛЊКЦКИХ N7 Полањецкн нпје био нп мнуантроп, нитп пак такав човек, који би се држао какве теорије, која .је протнвна браку. Напротпв: хтео се женпти а био је и убеђен да му то ва.ва чиннти. Осетпо је да .је дошао гај час, па је само меркао ва себе девојку. Отуда то силно интересовање које .је будпло у њему женекиње, а нарочито госпођице. II ако је провео неколико годпна у Француској и Белгпји, он ннје тражно у удатих жена л.убавп, до у сасвпм лаких. То .је био човек окретан п вредан, који је говорио, да романтизовање с удатпм женама могу чпнпти само беспосличарп, п да само онн могу гуђе жене обљубљивати, који пмају много новаца, мало часгн, а никаква посла, даље у друштву, у којем нма цела једна класа богатнх од чукун-чукундеда, а која .је огрез.та у утанчаном иераду дружевног а у псто време п неваљалог жпвота. Он се сам пак трудпо по што по то да заволп коју девојку ради женидбе, али су му девојке задавале како фнзичне тако п пспхичне загонетке. Кад би на коју наишао па својем путу, нре свега п од.мах бп се запитао: да ли није та? или: да лп неће бити таква. Тако су се његове мнсли ста.ле кретатп и око ГГлавпцкове. 1'анијеје и њој слушао од њене рођаке што станује у Варшави, па је чуо само добро, на п днрљпво. Сад мујењено лепо лнце бпло непресгано пред очнма. Сећао се њеннх врло леппх руку, нешто смагнугих, са дугнм прстима, н.ених очнју плавих као небо, уз то малог црног младежа, ко.ји јој .је био над устпма. Допадао му се н њен глас. Уз то н ако ,је иепрестано понавл.ао да неће нпшта иоиуштатп, него тражити своје до последње аспре, ппак се једно на судбину, која га доведе у Кремјењ као повериоца. Говорећи у себи то трговачкпм језпком у души .је понављао: Рода .је доброга, а.ш нећу о том „резоноватиф ннсам за то дошао. ГЈа ипак је „резоновао“, п го тако на дуго п на шнроко, да се свукао п легао, па опет дуго нпје могао заспати. Почеше петлови певати, окна на прозорима белетп п зеленетн, а он ,је још г.тедао испод затворенпх трепавнца у ведро чело пане Плавицкове, у њен црн младеж изнад уста п у руке, којима је налпвала чај. А кад га је стао сан хвататп, учинило му се дајош држи њене руке у својима п да пх привлачи к себи. Сутрадан .је доцкан устао, а кад се сетио пане Плавпцкове иомнслио ,је у себп: „Аха! Она тако пзг.теда**.