Delo

д к л 0 NN II Пробудп га навлаш слуга, којп му дшичг каву п уае ствајш да очмсти. 1\‘ад се овај в|*атп са стварима, Полањецкп га упита: да .1П ннје овде обичај да се друштво о до]*учку састаје у трпезарп.јп. Нпје — одговојш слуга -— .јер госпоНпца рапо устаје. а ста]*п господпн још дуго спава. — Зар је госпођпца уста.да? — Она је већ у црквп. — Да, да: дапас је недел.а. Зар опа пе пде са старпм у црквл. Не пде. 1'тарп господпп пде па .дптурђнју, па опда оде до 1ддп<шпка, а госиођпца во.дп да оде на јутрење. — Шта раде педе.воч. — Седе до.ма. На ручак дође Гонтовскп. Тога Гонтовскога понпавао је По.дањецкп, докје онај још бпо дечко. Тада га је ирозвао „мече:‘, јер је бпо дебе.вко, незграпан и гунђало. С.дуга му објаспн да је Гонтовскому умрс* <»тац пре шест годнна те м.дадп сам управл.а суседннм -Та.дбрпковом. А сваке недел.е он долазп? — уппта По.дањецкп. Некп пута свакп дан вечеро.м. — Супарнпк! — иомпсли Полањецкп. Ма.до пос.де дапнта. — Да лн је дкТ устао стари господпн? Мора да је двонпо, је]* је Лоси<)> отпшао ]'осп<>днну. — К*о .је тај -]осп<|)? Каме])динер. А шта сн тн? — Његов помоћнпк. — Пдп пптај: кад се могу впдетп с господпиом. Момак пзађе па се да мало час вратп те рече: Наредио .је старп господнн да вам каткемо: да ће вас иозватп, чпм буде готов. Добро, Момак пзађе. (Јстаде Полањецкп сам п стаде чекатп. Већ га поче пздавагп стрп.д.ење п већ хтеде изаћп у врт, кад уђе онај -Јоспф те му каза: да га господпн мо.ди да дође. С.дуга га проведе ходнпком до собе старога господпна, која .је бп.да па другом крају куће. Полањецкп уђе п у први