Delo

ПОРОДПЦЛ ПОЛАП.КЦКПХ 89 мах не иоонаде гоеиодпн Плавицкога. ]'а ј*‘ анао нз опога доба, кад је ова.ј бпо у пуној снауи и веома леп, а сад пред њим етоји човек чије је лпце бпло пуно бора, као печена јабука, којему су .јако намашћенп брковп на сплл' пздава.тп м.тађп пзг.тед. Као год п ц|»нп са страно зачеш.'канп зуловп тако су му и тп брчпћп одавали само још неугашене прететгшје. Плавицкп само раширп руке: ■— Стах! Како сп, како, момче! Ходп овде! Ту ои показа на грудп своје беле кошул.е, загрлп г.таву ПолањецЈсому и стеже је на прсп, које му се иадпмаху од брзог дпсан.а. Г})л>ење нотраја дул;г. а за Полап.ецког је мошда бпло п сушште дуго; најзад П.тавпцкп рече: Да те се пагледам. Сушта Ана, п.вунута Ана! Моја јадпа, моја ;ц»ага Ана! П.тавпцкп стаде јецатп, брзо огр средњнм прстом десно око, на којем у оста.том ипје бпло сузе, па окупп опет: Сушга Ана! Од свп.ју свастпка најмп.тцја мп је бпла п иајлепша твоја матп. Полањецкн се вбунп пред њпм, непгго од прцјема, ко.јему со нпје надао, а нешто се номете од разнпх прашкова п мнриса, од к'0Јпх су мпрпсалп тпне, бркчтвп п кошу.т.а П.тавпцкова, — Па како, теч<»? — уппта најзад По.тап.ецкп, држсћн да ће та титула, којом га ,ј<‘ назпвао пређапш.пх годнна, пајбо.ве одговорпти свечаном току прнјема. — Како сам? — одговорп Плавпцки — неђу тп још дуг<>! Баш те зато п дочекујем радоснцје у својем дому... очипскп!... II ако у твојим очпма пма катше валдтостп б.тагослов човека, који .је већ једном ногом у гробу, а најстарп.јп тп је ч.тан у породпцп, ја. тп га дајем. Он попово дохвагп главу По.тан.ецкову пол.убп је п осепп крстом. По.тан.ецкт! се збуни још впше. а на лнцу му се иоказа недоумевање. Његова је матп бпла рођака п прпјате.т.пца првој лачш П.тавпцковој. Са н.пм сампм бп.та.је она, у колико се сећао у најнскренпјп.м односнма, алп овакав пријем у којем је морао против своје во.ве пздржатн, бп<» му је веома иепово.т.ан. Он ппје нпчега [»ођачког осећао према Плавпцкому, нег<» но.мпс.пг: „Ова.ј ме мајмун благоспл.а, у м<‘ст<» да мпс.тп <> новцнма”. а то га то.тпко нал.утп, те му пом<»ке да пскаже зашто .ј<* д<»шао. П.тавицкп му одмах рече: