Delo

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 345 — Па јеете! — додаје господин Сима. — А за што бн се ми мучнли, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано. — Како то мислиш? — Па тако; за што тн не бн на пример усвојио моју млађу сестру? Њој већ пма осамнаест година, однегована је, одгајена је и васпитана. Господин Сима се запрепасти пред овнм предлогом. Он је већ имао .једну свастику у кући, ону ко.ја му је као мираз припала и сад би, по предлогу женином, требао да прими и другу евастику п то да је усвоји. Напуннти кућу свастикама не бн значнло нншта друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку. Та га је мисао уираво застрашила, он је већ гледао себе као управника пансионата: видео је у свакој собп по један клавир а уз свакн клавир по једног учитеља музике; вндео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача пнсама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрнане анзихитс-картама; видео је где год се окренуо фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Рое8хе“, видео је претрпап свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективн, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући како упућује децу а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или бар што не сазива друштво у своју кућу, те да девојке виде мало света. Пред целом том сликом, која му као студен вихар с-уну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Недељковнћ и за тренут би готов са одлуком. Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што бн направно у својој кући пансионат свастика. Док другп срећан свет правн колекцију поштанских марака, анзнхтс-карата, старога новца н у опште тако ситних стварн, њему је остало да се реши да прави или колекцију нађене деце нли колекцију свастика. II он се радцје реши за прв\ но за другу колекцнју. Алн у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то сво.је решење, паде му једна мрачна мнсао на памет. Та га мисао шнну по души н он направн глупо лпце.