Delo

' X ( X / с I V ■: I » I Л . V ОПШТГШСКО ДЕТЕ 345 — На јесте! — додаје господип Сима. — А за што би се мп мучили, кад можемо усвојптп дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано. — Како то мислпш? — Па тако; за што тн не би на пример усвојпо моју млађу сестру? Њој већ нма осамнаест година, однегована је, одгајена је н васпитана. Господин Сима се запрепастп пред овнм предлогом. Онје већ имао једну свастику у кући, ону ко.ја му је као мираз припала и сад би, по предлогу женином, требао да прнми и другу свастику и то да је усвоји. Напунити кућу свастикама не бн значило ништа друго, до отворити пансионат у коме бн се неговале свастике н то о његовом трошку. Та га је мисао управо застрашила, он је већ гледао себе као управника пансионата: видео је у свакој собп но један клавир а уз свакп клавир по једног учитеља музике; вндео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихитс-картама; видео је где год се окренуо фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише ,.Рое81е“, видео је претрпап свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара н најзад, као у перспективн, видео .је у цело.ј тој гомили свега и свачега, евоју ташту, сваки дан ташту у кући како упућује децу а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва нли бар што не сазива друштво у евоју кућу, те да девојке виде мало света. Пред целом том сликом, која му као студен впхар суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Недељковић и за тренут би готов са одлуком. Много би се пре он решио да иде и дању н ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направно у својој кући пансионат свастика. Док други срећан свет правн колекцију поштанских марака, анзпхтс-карата, старога новца и у опште тако ситних стварн, њему је остало да се реши да правн или колекцију нађене деце или колекци.ју свастика. II он се радије решн за прв\ но за другу колекцију. Алн у истом тренутку, кад је већ био зпнуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мпсао на памет. Та га мисао шину по души п он направн глупо лпце. н