Delo

Д Е Л 0 као човек коме је тек данас иало на памет, да му је јуче био последњи рок меннцн. А ево шта му је пало на памет: Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је то у нрви мах, због свога меког срца, био предложио жени; хоће лп Елза мироватп? Неуспевши нодбацивањвхМ детета; неуспевшн писмом које је адресовала његовој жени, неће ли се она — кад је дете већ у кући — појавптп једног дана и рећи његовој жени; „Госпођо, то дете нцје ваш муж усвојио за то што има меко срце, већ за то што му је отац!“ Па онда, кад све то баш п не би било; нпје ли Елза мајка, ннје ли н она тако исто родптељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана пренућп материнско срце те зажелитн да своје дете впдн п да га загрли. II једног дана на пример — све је то Г. Сима у перспектнви впдео — шета он са госпођом Босиљком Калимегданом а пред њима мала тотица из Франценстала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покрпвено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу. Међу тпм, отуд стазом пде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогасне чете или може бптп са бандистом нз седмог пешадпјског пука н, у том моменту баш, преиукне јој материнско срце, цикие, облије се сва сузама и шчепа дете пз колица пага притпсне на горепоменуто матерпнско срце п грцајући кроз сузе рекне: „Ах, господин Снмо, хвала вам; док смо још ја и вп живели, ја сам вас сматрала као оца а сад видим, да сте н нлеменит човек и да сте прави отац и детету које сте самном родили!“ Све је то г. Сима за минут, за секунд, н чуо и вндео; видео је чак н како му је жена, госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала свет у помоћ, како је ташта тамо, на сред Калимегдана, почела да удара зета амрелом по глави и најзад, како је штајгер из ватрогаске чете плп може бити бандиста из седмог пешадијског иука грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазнао прошлост прљаву, ја те нрезирем клета неверо!“ (Бандисти из седмог пешадијског пука н ватрогасци увек говоре у стнховима кад се што па љубав односп). II, кад је све то чуо, видео, замислио; грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожмала дрхтавица те обори уморно главу, и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.