Delo

ОПШТИНСКО ДЕТК 347 — Ти извесно размишљаш о моме предлогу? — Да... размишљам — одговорн господин Сима и иревуче руком нреко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале. — Па шта сп смислио ? — пита она слатко п пежно, очекујући повољан одговор. — Шта сам смислио... ништа... шта ће нам подсвојче... довољни смо ми сами себи. А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку. Наћићемо где ћемо га н како ћемо с њим, али га нећемо узимати у сврју кућу. Налазиш лн и ти, Босиљка, да је тако паметно? — А моју сестру? Но, па ми смо у начелу усвојили да не узимамо подсвојчиће, је лн? — То јест, тн си решно! — вели она напрћпвшп усне. — Па да, ја! — одговори он, осећајући због таквог свог одговора неко задовољ>ство у души, што је био тако одлучан. Она му равнодупшо окрете лећа и наже се на прозор. Он остаде крај Неделжа и наже се, те му даде своје бркове да их овај чупа, осећајући у души ону велику родитељску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове. Недељко пак, како то невино детиње задовољство нпје још у животу осећао, јер му се до сад никад није дала прнлика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварскн, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко отпочео само црне длаке из бркова да му чупа а беле тако пажљпво да оставља, као да је био у завери са госпођом Босиљком да грешноме супругу, који је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, учини што већу пакост. Пошто га је на тај начин убрзо нрошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођп Босиљки са питањем: — Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овнм дететом? — А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно. — Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћанн. — Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду какво друштво за находчад? Дело књ. 24. 23