Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 373 деце овога века таква је нровалија, као на прнмер ово језерог па још без краја и дна, а они мисле да је попуне сликама... аматерством, дилетантнзмом, Бодлером, Пбзеном, Метерлицким.. > научним дилетантизмом. Бедне тице, које разбијају главу о дувар од крлетке! А то је толико исто, као да бих хтео испунити ово језеро једним камичком. — Па шта може да испунп живот. — Свака искрена мисао, свако више осећање, али само под једном погодбом, да се почну у Христу. Кад би Васковски хришћанскн волео вештину, дала би му она задовољства, која он овако узалуд тражи. — А јесте ли ви то њему говорили? — Говорио сам ја њему и о том п о стотину којекаквих других ствари. Ја непрестано наговарам њега п Полањецкога да читају житије св. Фрање од Асиза. Па неће, и још ми се смеју. А то је баш бно највећн човек и највећн светац Средњега Века, који је препородио свет. Кад би се и данас јавио један такав препороћај у Христу наступио би срдачннји и потпунијњ Приближавало се подне а с њим и све већа жега. Шума ноче мирисати смолом, а језеро се љашти сасвим глатко, у њему се огледа модрнна небесна без иједног облачка, те се чини као. да дрема. Већ су стигли до дома и врта у којем је била гостионица' и седоше за постављен сто, у хладу једне букве. Полањецки призва службеника у масну фраку, наручи обед, па стадоше разгледати ћутећи по језеру и оконим планннама. Неколико корака од стола било је неколико струка перунике, које је појила пнштољина између камења. Госпођа Емилија гледећи на цвеће рече: — Кад сам тако на каквом језеру, па уз то и гледам у перуник, учини ми се да сам негде тамо у Пталијн. — Јер ннгде нема нн толико .језера, нн толпко перуника — додаде Полањецки. — А ни толико надахнућа за свакога човека — додаде Васковскн. — Толико година идем тамо сваке године с јесенш да потражпм себи уточишта за остатак дана. Много сам с& колебао између Перуђе и Асиза, али последње године превагну Рим. То је као нека сенка другога света у којем му се огледа. светлост. Тамо ћу у октобру.