Delo

376 Д Е Л 0 А он је ноеио тако иажљиво као какав старијн брат, са •срцем пуним туге, једно зато што је ту малу волео одпста, а друго што му пало на памет и то, о чем дотада није мислио, пли бар није доста јасно осећао: а то је, да женидбом отвара пут очинству н свему оном терету од среће, који се у њој станп. Носећи овако путем ово дете, и ако туђе, нојмио је, да је њега -самог Бог дао за породични живот, не само као мужа, него и као оца, као и то да прави значај живота баш у том и лежн. II све његове мисли одлетеше к Марини. Сад је осећао двојнном јаче, да бн од свега женскиња, на које је он наилазио, он избрао само њу за жену н с њом деце имао. (Наетавнће се)