Delo

БАЛТИ И СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ (НАСТАВЛК) Слкзвеми 1\т Чеси. У Шлеској — а тиме и у целој Немачкој — живе .у општинама само одропци чешке н моравске нац!гје. Чешка су насеља расејана, а највише ако се католичко парче старог Хумелсхершафта може сматрати као старо седиште чешко; главнина, евангелистичке колоније, творевпна је Фридриха Великог. Моравачко седиште не гранпчп се чешким, него гради у југозападном делу Горње Шлеске острво које је у свезп с Моравском преко границе. Чешко становништво у Немачкој .је тројако. Велики део нх жнви појединце, растурено; подолазили су у печалбу (8асИкепо-ап^ег, као наше Рекалије), па се после два трп доласка настанили по варошнма и варошицама. II данас из Чешке гомплама долазе е пролећа зидарп н тежацп, већнна их се с јесени врати дома, да до године опет дођу и доведу и нових другова. Број се Чесима не може одредпти тачно. По Фирксу нмаде у Пруској 76.078 Чеха и Мораваца, од којих је 17.670 Чеха. Око 4300 живп их ван Шлеске: у самом Берлпну 719, у Вестфалу 538, у Саксонској 568, у Бранденбургу 665. Осталнх 13.369 станује у Шлеској, п од тога броја знатан део иде иа <оне што живе поједиице, растурено, који су се тек скоро доселпли као оннх 1246 у лигничком (Гле^пћг) округу н у граду Бреславп. Други део чине стари, стални становници словенски у Хумелсхершафту (Ношо1 с облашћу) у граннчној грофовпни Глацу. Као и први и они су католици, имају и данас јога једну