Delo

378 Д Е Л 0 евоју парохију, Твсћегћепеу (Хгшпеу) у којој се служи на чешком и немачком. Има их 5000. Трећи део чпне „хуситске" колоније, које су и усред немачке, иољске и чешкокатоличке околине очували и до данас своју веру и свој језшс. Већпном су потомцп Чешко-моравске Браће и евангелиста, протераних из А^стро-Угарске, које је Фридрих Велики прнмио. Ове су колондје далеко једна од друге растурене, најстарија .је општина у ВИапббепеу-у у Хумелсхершафт-у до Тзсћегћенеу-а, постоји још од 1465 г. Имају још пет парохија: ОгоззМесМећз^аћог, РпесМсћз&га!/ с фнлијалом баскеп, Низзте^г, Ре1егз»га1г. Има пх око 7000. По вероисиовестп има евангелиста 7932 (44,89%), католнка 9593 (54,28%), мојсијеваца 123 (0,69° о); две трећине их је поданика немачких, једна трећина аустро-угарских. Од деце у народним школама знају у (тго8з\\'аг1епћег§:-ској области немачки с-ва, у 81гећ1еи-ској од 536 само 100 п немачки, у Глацу од 665 тек 234, у 0рре1п-ској од 94 ни једно; у (тгоззз(геН12-ској, у којој нема нпједне претежно чешке општине, од 157 чеппсо-моравске деце у школи, нарочпто у Ре1егз^га1г-у, није знало немачки ни једно. Како се то могло тако дуго у Хумелсхершафту одржати католичко Чештво? Одговор је врло лако датп. Непосредно наслањање на чешки елеменат у Чешкој, с којом има свакојаких па и фамилијарнпх свеза, п све ново притнцање из суплеменог еуседства, учинило је да немачки језик у овом крају није могао наћи погодна земљишта. Па бапг овај крај, баш Хумелсхершафт беше седиште нлемства које се највпше осећало чешким„ седиште Хуситства. Од X века до половине Х\'Ш био је овај крај највише чешки, и у црквеном и у нолптичком погледу више или мање зависан од Прага. Глац се иомиње од 981 године, на видело исторнско нзлази теку XIII веку. Шлеска тада добп самосталне кнежеве који су били час на чешкој час на пољској страни, алп су ипак крепко потпомагали понемчавању. II чешки краљеви Венцеслав I (1230—1253) п нарочито Отокар II (1253—1278) осећали су немачки (с!еи1зсћ^е8тп(). Они уводе немачки језик у суд н саобраћај, широм отварају врата свакојаким немачким досељеницпма. Нарочито су значајнп пут из Пољске у Чешку преко Глаца населили оданим немачким ритерима, те тако понемчише кланце у планпнама ондашњим. Год. 1278 становао је у граду Глацу немачки граф (Виг^гаС), немачки