Delo

БАЛТП Н СЛОВЕНИ У НКМАЧКОЈ 38& паду поморским (померанским) Словинцима. Последња им станипгга беху с леве стране Лабе у Хановру, у главном око реке •Јецеља, притоке Лабине, у даненбершком (Ваппепћегц) и лиховском (1|Исћо\у) округу. По руском кроничару Нестору били бп потомци старих ГБутића. Данас су потпуно понемчени, у језику су задржали само ионеке словенске речи и основе. Тецнеру је један стари учитељ умео још толико рећи е памти како је у КибЈеп-у олизу Пнсћо\\-а кмет позивао сељаке на словенском (,,вендском“) језпку лупајући у клепало; данас тога већ нигде нема. К. Неп1ип^б је почетком XIX в. слушао још поједине сељане како говоре „вендски“. То каже (1827) и немачки научник ЛУезеће. РЈепшо- вели 1783 да се полабски говор очувао само у области I »аппепћего-, Писћо\г и ЛУпз1го\\г (све троје на-Јецељу, последње место — парохијско село —је најјужније иу опште последње уточиште Полапства) али је у истом ЛЛ'иб1го\\ -у нестало словенске службе .још 1751. ЛГного живота није показнвао словенски језик ни у ХЛ'Н веку. Даненбершки пастор Вошеуег скупио је од 1743—45 говорне остатке овог језика, ослањајући се у том п на скупљену грађу сељака Рашт-8сћи12-а (1678—1734) и вустровског пастора СћизПап-а Непшц-а уон Јеббеп (1705), који је у три редакције оставио у руконису речник састављен по говору сељака -Јоћапп-а ■Јашзсћ-а из К1епо\\'-а, Али н збирка Јоћапп-а Р1еНЈпцег-а (Пппећигц- 1698) и скупљања, ко.јима је дао повода философ Лајбнпц (1691) показују само остатке. И ако се у почетку ХЛТ в. у ЛГеклембургу између Ббтћг-а и ЕисћлЈ^ЛибРа говорило словенски, то се [ииак чини да се ту немачкн језик већ толико био осилио и угнездио, да се нико ни.је ни служио полапским књигама, ни религиским (катихизмима и др.) које су за Реформације превођене за све народе, и најмање, у које је она продрла, за њихов језик. Ако су се и служили словенеким таквим књигама, то су свакојако биле лужичкосрпске. ЕссагсЈ (1711) вели да су Полабљане исмејавали због језика им и да би га онн сасвим запоставили н заборавили, да нод курфирстом Ђорђем (од 1714 енглески краљ) нису подстакнути на чување и неговање језика свога. МћћоЈ (1691), пастор лиховски и извештач Лајбннцов, каже такође да на полапском језпку није било никаквих књига и да је с великом муком нашао човека који је знао оченаш на „вендском“. Учени сељак Јоћапп Рагшп 8сћи1ге нз