Delo

390 Д Е Л 0 БиШеп-а, близу Писћо\у-а, који је 1724 плн 1725 у 47 годинн скупљао речп полапске н писао о Полабљанима није ни сам знао полапског говора, али му је сестрајош доста разумевала, те му казивала. Аделунг зна за полапски језнк 1806. Пнтересовање за Полапство обновнојејакопедесетпх година прошлог века Хиљфердинг, који је пропутовао овај крај и после издао споменутевећјезиковне споменике што их има о поланском језику (бсћић.е, Мћ1н)1, НешПЈЈ; и др.); а још впше Шлајхер својом књигом ПаШииб Гогтеп1ећге <1ег ро1аћ18сћеп бргасће 1875. А. V. Игскн, статистичар, греши, кад каже да у областн и.пховој има на 1000 становника 20,6 Венда, Сељаци се додуше називљу тако, па пм се н покрајина зове ћаппбуегзсћез \\геп<11апс1, па имају ту н једне новине с тим нменом, али су све то само стара пмена, а онамошњи „вендски" је према хохдајчу у градовима обичан сеоски платдајч. Н>ега је преварило име „вендски“ па је мислио да онн говоре словенски, међутнм нико више онде не говори тпм језиком. За лннебуршку област А. V. Рпткз наводн као Венде: 270 људи 285 жена као п 40-(-25 којп говоре иемачки и „вендски“. Па п кад би то запста бнли људи којп говоре вендскн а не људи којнма старниско име п њихов особити платдајч даје повода да у нопнсннм листама ставл.ају „вендски“ као матерњп језик: то бп тек показивало како н у њпх напредује саксенгенгерство (нечалбарство). То потврђује 275 +126 и 41+20 двојезичнпх Венда у арнсбершкој (Апгзћегц) областп, за које статистичар пе утврђује сталну настањеност. II у Берлину (114 + 197 п 78 + 84) Познању (213 + 285 п 12 мушких двојезичних) Минстру (52 + 28 и 5 + 2) Диселдорфу (84 + 84 II 18+1) п Поздаму (35 + 43 II 53 + 53) нма доста људп који свој матерњи језик крсте вендским. За области Вотз1, Внсћом', КескИп^ћапкеп, ПогГтпт! Ватћ Ое1зенк1гсће и Еззеп ноказује Фиркс 0,73+2,06 + 0,08 + 0,10 + 0,21+0,05 процената Венда, али су то све или досељени Лужичкп Срби или саксенгенгери. Полабљане .је на земљиште протераних Саксонаца свакако населно Пннин или Карло, с којим су ратовали протпв њих. За најстарије њене крал>еве зна предање да су погинулн у рату са Саксонцима. Карло је више пута боравио међу њпма, нотиомагао их и сматра се основаоцем њихових закона, и н.ихов изузетан положај, ослобођење од десетка, као и заштићавање језика пм указује на већу наклоност. Чинн се да су