Delo

БАЛТИ И СЛОВЕНН У НЕМАЧКОЈ 391 хришћанство радо и мирно прихватилп. Прве боље и опсежнијеподатке даје о њима Ас1ат \топ Вгетеи око 1075 (Мопитегћа Оегтатса VII), па Не1тоМ око 1172 (Моп. Оегт. XXI) па 8ахо ОгаттаНсив (1181 до 1208), а осем тога има н старијих помена у споменицима и забележака у ЕтћагОа (-(-84о) ЛУк1ик1пс1-а (-(- 968), Т1пе1таг-а уоп Мегвећиг^ (+1018). Први обласни гро(|)овн били су уоп \Уаг1'ке, доцннје грофовн лиховски. Онн су били поданици линебуршким Велфима, алп су удесним ленскпм свезама с рацебуршким (Каћгећиго-) п хагеновским (Нац-еио\у) епископима и пријатељским односима с Мекленбургом и Бранденбургом умели одржати се ирилнчно самосталним. Године 956 помиње се С1епге у Древљанима (Огам ећп) као прво полапско место, Пнсћо\\’ пак год. 1111, Јее1ге1 1211, Сгшпта«е1 1298. Око године 1000 познат је и целокупан број жупа: Петод)\с, бшпц-, Вгбкшц, Јп с1еп НеМеп, Оет, Г.)га\\гећп. Првн гроф лиховски, Херман I (1115—71), био је вазал Хајнриху Лаву, кога су и прваци полабљански признавали госнодарем. Последњи лиховскп гроф, Хајних IV (1278—1317), борио се уз Бранденбург против Брауншвајг-Линебурга 1315 године, п како није нмаомушких наследника, оставио је своју грофовину Бранденбурговцима год. 1317. Али већ 1320 допаде она у руке херцогу Отоњу Строгом од Линебурга. Како тада допаде Велфима, остаде у њих до год. 1866. Д. к. (Сврпшће се)