Delo

0 ПОЛИТИЧКНМ РЕфОРМАМА 421 впа сас-тавна дела: с једне стране настојавало се да Турска зајемчи своме хришћанском становништву она права и привилегије, које би оно имало да је у ма каквој модерној хришћанској држави; а с друге радило се на томе да се појединпм преображајима створи поредак, потребан према модерним захтевнма за живот Турске, као независне отоманске државе. Турској је у сва времена било врло тешко предузимати ма какве реформе. Познат је факат, кад се, на прилику, први пут прохтело једном турском султану пре .једне стотине годнна да отпочне неке реформе, и то реформе у во.јеци, да се тај оглед свршио врло трагично. Тек по уништењу неколико хиљада јаничарских живота могла је доцније бити предузета н таква једна реформа, као што је установа редовне војске по европском обрасцу! По себи се разуме да је опај други део питања реформе у корист хрпшћанског становништва у Турској — било у сва времена много теже остваривати. Међутим тај део овог питања баш је нарочито интересовао цивнлизованн свет н био узрок да пптање о реформама пређе границе .једног чисто унутрашњег турског питања. Шта внше, тај елеменат тог питања не само да је претворио цело ово питање у једно међународно пнтање, већ га је везао за принцип оправданих европских интервенција у Турској.... Допста, значајна је страна псточног питања у опште то, да се још од првих момената, кад се Европа стала, било појединачки било колективно, мешати у начине решења источног питања, установило гледиште: да њој, Европн, припада п право да то пптање реши. Тиме је уједно у само међународно право унесен један принцип, који, ако се н могао назирати у неким ранијим случајпма друге природе и на другом месту, ипак нигде није задобпо толико легитимностн, ни толико значаја, колико овде, у источном нитању. Одавно су већ многи радници на међународном праву истаклн да су мешање или, тачннје речено, интервенцпј а европских сила у ствари турске царевпне добили карактер конвенционалног права н као такви данас већ опште примљени. „Пма интервенцнја, — пише један чувени зналац ових ствари,1 — које се могу нравдатп приликама и које међународно право предвиђа и легитимује.“ Без сумње, основно .је право сваке државе да се сама организује и слободно врши 11 Е<1. Еп§е1ћ аггН, ИгоЈС сПпСегуепгшп еС 1а Тшчјшо. Рапе. 1880. 8.