Delo

422 Д Е Л 0 ■свој суверенитет. Међународно ираво хришћанских држава мора на првом месту н повлађивати не принципу пнтервенције, већ принципу неинтервенције, који једиии н може имати везе с правом уопште. Али ,/Гурска —рекао јеједан енглески дипломата (Џ. Русел), — чнни изузетак од свих правила ко.ја управљају односпма међу силама.“ II доисга тај је изузетак током времена добпо значење правила. „У односима Турске, Китаја, Јапана и других азнјских држава, — пише руски професор међународног права Мартенс — мешање европских држава у начелу је оправдано, кад год се хришћанско становништво тих земаља излаже варварском гоњењу или уништавању.“ Треба знати још да је Турска готово од првих момената страних ннтервенција у њене послове стала нризнавати ово нраво интервенције, па се још и формалним уговорнма обавезивати да ће га респектовати. Овај је факат почео добпватп значаја још у XVIII веку, п отуда се, не без разлога, рекло да је историја Турске од тог доба па до данас управо историја разлнчних туђпх иптервендија, које је она трпела. Оло стање хрпшћанског становнпштва у Турској прпвлачпло .је пажњу Квропе још од првих већих додира њених е •овом државом; заштита хришћанске вере — што је било мотпв првих почетака европске интервенцпје — доста се у брзо претворила у тежњу да с-е заштите хришћани као нравне личности. Несумњиво главнн повод за озбиљнију европску пптервенцију ради поправке стања хришћанског становништва у Турској била је акција Русије у намерп да узме хришћане нсточне цркве под сво.ју заштпту.1 Упоредо с тим п готово у исто време формулише се п питање о реформама у корист хришћанског становништва, које потом добрим делом испуњава целу новију историју Турске. II ма колико се пначе позиатнм руско-турскпм уговорима од 1774. (кајнарџијски), 1792. (јашки), 1812. (букурешкн), 1829. (једреискн), и 1833. (ункјар-селескп) приписивале друге побуде и намере, ипак је неоспорно да је та сила, Русија, и самим тим уговорпма поглавито допринела да се не само формално поставп питање о реформама, већ да у њему узму колективног учешћа еве велике европске државе. Тиме .је био отворен перпод ин1 Хришћани западие цркве стајали су пол нротекторатом Француске још н много пре тога.