Delo

0 ПОЛНТИЧКИМ РЕфОРМАМА 4-28' тервенција, а тиме су и унутрашња питања турске царевппепоступно почела добивати карактер међународних питања.1 Кад се мало пажљпвије погледа на историју Турске новијега времена, пада одмах у очн један особити факат. Нре само сто година, тачно у почетку XVIII. века, суверенитет Турске у Европи ншрио се преко целог Балканског полуострва с незнатним изузетком једног уског комада на северозападу овог полуострва; заустављајући се на обалама Саве и Дунава, султанова суверена власт прелазпла је ову последњу реку и машала се далеко преко ње земљишта Влашке п Молдавске. Данас, после само сто година, фактичкп суверенитет Турске у Европи ограничен .је на .један релативно узани појае овог иолуострва, чије границе од прилике пду овако. Са севера граница му јеједнанешто искривљена пруга, која полази с Црног Мора не баш далеко од Цариграда н додирујући две нове државе, негдашње султанове провинције, савија испод других двеју, још само по имену султанових, провинција ка Црној Гори и Јадранском Мору; на југу граница овог појаса мало нешто прелази праву линију, која полази од Цариграда па преко Костура и -Јањине силази на епирско приморје; са запада и истока граница је још прпморска, ма да неупоређено смањена! Толико тернторпјално опадање султановог суверенитета ишло је сасвим напоредо с еволуцијом онога пнтања о реформама, које је у почетку ималозначај унутрашњег питања, а доцније се, као што .је реченог везало за европску интервенцију и добило карактер турских међународннх обавеза!... Није зададак ових врста да излажу ближу историју питања о реформама у Турској уопште,- али ће за разумевање данашњих елемената питања о реформама у Старој Србији и Маћедонији бити од интереса обазрети се на неколике моменте нз те нсторије и у неколнко разгледати како смисао овога питања у тој историји пре н после берлинскога конгреса тако и узајамни однос Турске и Евроне према томе питању. Питање о реформама у Турској и то у смислу рефорама у корист хришћанског становништва добнло је свој ближи или, 1 21 В. о овоме интересно излагање у СћоиђПег М. ОиезЦоп (IОпеп! <1ершб 1е1гаНе с1е ВегПп е!/.. Рапв. 1897. р. 8. и даље. 2 Најважније дело о том јест: Е(1. Еп§’е1ћагс1С Еа ТигсЈиЈе е! 1е Гап/ћиа! ои НЈбГоње с!ех геЈопнеб с1анб Гешр. оИот. 2. уо1. Рапб. 1882—1884.