Delo

лруги облик. Тако ако и не рачунамо рад познате лондонске конференције 1871., пошто је њен циљ био друге природе, ми већ наступањем 1875. н 1876. године видимо врло одлучну акцију Европе на остварењу рефорама у Турској; при том сад поново почињу нграти улогу ултиматуми, који по својим последнцама нису више ни близу личили на „мудре савете", којима се Европа још у велнко задовољавала у почетку шесте деценије тога века. Турску почињу у овом добу уздрмавати потреси у свима, а нарочито у севернпм јој деловпма, те то подстиче Европу на врло интензиван рад у ствари рефорама п отвара читав један нпз нота, меморандума, конференција, ултимата и т. д., што се најпосле све свршава једном интервенцијом с врло значајним последицама. Ривалности између појединих европскнх сила чиниле су да је и у овом добу евронска акцнја у питању о реформама била огранпчена, често појединачка п усамљена. II с те стране већ су били као некн напредак случајеви удружнвања по две или три силе радн колективног, но још само дипломатског, утицаја на Норту. Један такав случај видимо, на прилику, још у августу 1875., кад су се трп двора: руски, немачки н аустријски, споразумели н, да бн се прекратило проливање крви у Босни и Херцеговиип, учшшли султану нредлог да њихови консули поередују између усташгка п шефова побуне, примајућн уједно њихове захтеве за евоје иредлоге. Псто тако нота аустроугарског мпнистра сиољних нослова (Андрашнја) од 30. јануара 1876. нмала је за собом тројецарскн споразум, а уз то је могла добпти и пристанак Француске и Пталије,1 те је тако давала евроиској интервенццји у овом добу врло одлучан карактер. Берлински меморандум, којп је усвојнла у мају 1876. конференција три канцелара (руског, немачког п аустрнјског), а који је дошао нза убијства француског п немачког консула у Солуну, нзриком је тражио да делегатп великих сила пазе над извршењем тамо предложених рефорама;'1 2 3 тиме је већ јасно предсказпвана могућност једне нове интервенције сличне оној на Ливану 1861.Конференција, која се иниција1 ВебШоиг ШзЊгге (Пр1отаИ^ие. Т. II. 480—2. 2 Коитрола над павршењем рефорама тражеиа је п ранпје у свпма тренуцпма псторпје овог нптања: ма да је пптање о остварењу тог захтева било увек камеп спотнцања за евронску дппломацију у овој стварп. 3 „Ако ирпмпрје нстекне, стајало је на завршетку меморандума, а наиорп спла пе буду успелп достпНп цпљ, којп опе себп одређују, трп царска двора