Delo

О ПОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА Европу су на овом пољу, по општем мњењу, мере сасвим друге природе п другог домашаја. Ч.. Алп тиме што Турска нцје усвојила елаборат цариградске конференцнје, ннје скннуто с дневног реда већ отворено питање. Притисак онога налога на конгресу бно је за Турску, па је и дандањп, чињеннца с којом .је она од тада морала постојано рачунатп. Немнрн у Јерменској у 1895. и 1896., као и догађаји на Криту из истог доба, поново су у јачој мери скренулн пажњу Европе на прилике у Турској и дали нове хране питању о начину, на крји је Порта извршила 23. члан берлинског уговора. Акција европског концерта, који тада ускрсава, нашла је најнре израза у једном пројекту рефорама, који су израдили представнпци Русије, Француеке и Енглеске у Цариграду, и који је после по пристанку осталих сила поднесен Порти (априла 1895.) као европски захтев рефорама за Јерменску1 2. Прнстајући на ову пнтервенцију, Порта се потрудила да спасава свој суверенитет тиме, што је најпре указивала на формално неслагање неких захтева по том предмету с принцииом „гарантоване јој незавнсности“3, као и на то да су те мере највећнм делом већ остварене4. До душе, у свој овој фази овога питања Европа је више или мање показивала да у главном још жели деловати на Турску сагласно прннципу одржања спољашње независности турске. За Турску су у том погледу донекле доиста могле бити утешне изјаве француског мннистра спољнпх послова, којн је у својим комуникацијама с осталим му европским колегама стално стајао на томе гледишту: да се и том прнликом одржи интегритет турске царевине, да не буде нигде изоловане акције ннтн кондоминијума5. Али је ова акција била врло одсудна и питање о мерама коерциције као да је у овом тренутку било лакше решпти него петнаестину година раније. То је Турска и сама увиђала; с тога се она пожурила да европским представницима у Цариграду изјави како не само у главном прима европске за1 В. о том СћоиђПег, (ЈиевЦоп<ГОпеп1 е1х. р. 506.; ВеиебеШ, Еззаћз <Нр1от. 1897. 1Л1.; ВесМгоузку, 1Лп1егуеп1тп е! 1а рептзи1е 1)а1кашчие 1892. р. 238. п т.д.. 2 В. Жуту Књигу, АИаћез аппешеппез. 1897. р. 18. п даље. 3 Жута Књига, А1'ђ. агтеп. 1897. р. 80. п даље. 4 Шс1. р. 87. 5 Иж1. р. 337. Плава Књига. Тигкеу, № 2. 1897. р. 19.