Delo

434 Д Е Л 0 хтеве за Јерменску н азијске провинцдје већ намерава предложене мере распрострти и на све остале ировинције. У априлу 1896. а после и у новембру исте годнне она је то учпнила1 и за своје румелијске, европске, провинције, ма да је то учинила непотпуно п неискрено. За органско уређење Старе Србпје и Маћедоније, као п за остале европске провпнције турске, те су реформе н данас значајан елеменат н као такве последњи турскп реформаторски покушај у смислу поменутог налога берлннског уговора. Међутим понашање Европе за време догађаја на Крнту у 1897. и 1898. годнни н организацнја критске с-амоуправе, коју .је Европа довршила у 1898., показују да Европа уме својој интервенцијп дати карактер, који већ не води много рачуна ни о прнвидној консервацији турског унутрашњег сушеренптета'1 2. За најновнји положај Европе према Турској у питању о реформама тај је факат врло инструктиван; он показује да је пнтање о европској ннтервепцијн у стварпма Турске и теоријски и практички дефннитивно решено на штету Тугрске. С друте стране, то такво решавање би обележавало завршни облик у решењу питања о реформама уопште... Проф. Ал. Станојевић (НастанпНе се) 1 В. Жуту књигу од 1897. р. 226. н 297. 2 Плава Књпга № 3. 1898. — Нову органпзацпју Крпта в. у Жутој Књнзи, 1898. р. 49—52.