Delo

442 Д Е Л 0 листића. Кад се ова вртешка изложи сунцу, онда се крстнћ са лискуновим крилима почне обртати, и то на ону страну, куда су окренуте глатке површпне. Крукс је држао, да је својим радиометром доказао тачност Максвелове претпоставке; ну он се преварпо, јер се вртешка, у ствари, обртала услед топлотннх, а не светлосних зракова. Чађаве површине лискунове јаче упијају светлоене и топлотне зраке, отуда се оне већма загревају, а од њих и ваздух, заостали у суду, што се дотиче гаравих површина лискунових. Молекили овог ваздуха, јаче загрејани, морају живље ударати у криоца радиометрова и тако их обртати. С тога ова вртешка пре заслужује назнв „топлотне вртешке“, јер свако ремећење равнотеже топлоте покрене лискулове листиће на обртање. Овај неуспех беше од штете и по Масквелову теорију светлости, којој недостајаше експерпменталнпх доказа. На решење овог мучног проблема одаде се, великом истрајношћу, московски професор Петар Лебеђев. После 10 годишњег, неуморног рада, он је најзад потпуно усиео да докаже притисак светлосиих зракова на чулну материју и да потврди чак и вредностп, што пх је раније Максвел рачуном нашао. Направа Лебеђева личи у неколико на Круксов радиометар. Састоји се пз стакленог балона дебелпх зндова, нз којега је ваздух коликоје могућно исцриен. На стаклену, веома танку кончићу виси танан листић алуминија, с једне стране начађен, с друге стране чист, сјајан. Као извор светлости употребљена је електрична лампа, која има то првенство ирема сунчевој светлости, што јој се апарат може боље приближити. Све је тако удешено, да сноп светлости што пзлази из електричне лампе, изгубп све своје топлотне зраке, пре него удари на алумшшјев листић. Пз обртања овог листића израчунат је нритисак светлоснпх зракова. Дивљење изазива да су огледи Лебеђеви дали мало не исте вредности, као што их је Максвел теориски нашао; разлика је била само неколико нроцената. Свој проналазак објавио је Лебеђев првп пут на физичарском конгресу у Паризу г. 1900. Независно од Лебеђева градили су сличне огледе о притиску светлости на тела и Америчани Мсћо1з и Ни11, али не са толпко поузданости и тачностп као Лебеђев, којн располаже ретким експериментаторским даром.1 Пз својих огледа Лебеђев је даље извео, да 1 1'тбсћаи, 1902. Л» 5.