Delo

КРИТПКА II БИБЛНОГРАфИЈА 459 град и одтад доби већи полет. Основа за већи развитак Н. Сада беше привреда и трговина, која беше у српским рукама као и занати. Подизањем српске штампарије (1796) и нарочито оснивањем гимназије (1810) подиже му се значај још више. Мисао о покретању Срп." Летописа, која пробуди и оснивање Матице Српске у Пешти, пониче у Н. Саду, у који је најзад 1864 Матица и пресељена, што је већ 1851 одлучено да се изврши, јер је Нови Сад „у средини Српства, п отечество учеиих Србаља“. Нови Сад је од почетка XIX века, нарочито од 20-тих година, непрестано напредовао. Најбурније беше у Нови Саду за доба Милетићево и омладинско. Онда је он био пулс Срнству, и то не само оностраном, него и даље. То беше и најславпије доба Н. Сада, али и — најкритичније: у том добу се крила и клица расула. Најкобнија мана овога значајног покрета је једностраност, цела та акција била је једнострана, — чисто политичка. Општа лозинка бешс политичка борба, борба за права која је српски народ крвљу својом заслужио, која су му загарантована привилегијама. Милетнћев светао пример и узвишена лозинка створише од свакога, и најнезнатнијег Србина, одушевљена борца. II та се борба водила одушевљено, предано, у њу се улагала, у њој се трошила сва сиага народна. За време те борбе музе су ГО' тово ћутале: бивало је н. пр. година у којима М. Српска није ни једне књнге издала. Па да је та борба донела бар сразмерна успеха, али на жалост није, ни иринети: ова родољубива, јуначка борба немилице је прождирала своје жртва, а дотле су се странци неопажено увлачили мсђу Србе, мирно радили и материјално се дизали. После те неуспешне борбе, настаје разочарење, узајамно окривљавање за неуспех, међусобна борба, која и сад још сатире п оно мало народне снагс. Време је да се престане с тим, да се почпе нов покрет смишљена, свестрана, организована рада за добро народа. — Нови Сад као цснтар највише је и страдао. У њему је растројство дошло до врхунца и утицало је штетно н на јавне иослове, и на морално и материјално стање грађана, па и на друштвене односе. Али опадању српског Н. Сада има узрока и с поља: држава је систематски радила да га лиши карактера Српске Атине. Срби чиновницн на пр. замењују се туђинцима; подижу се туђински просветнн и стручни заводи. Сад у Н. Саду има мпого више туђинске интелигенцијс него српске, интелигентног подмлатка нарочито. Туђинци се непрестано досељавају у Н. Сад, нарочнто откако је саграђена железница. Док .је у почетку XIX према 6373 Срба било 5060 туђинаца, а око половине 9050 Срба већ 9500 туђинаца, дотле на крају тога века ирема 9722 Дело књ. 24. 30