Delo

460 Д Е Л 0 Срба 19061 туђинац, Мађар н Немац. Н. Сад заиста дакме није више српска варош. — Док је Н. Сад, будући тако на ударцу, опадао, дотле се друге неке српске општпне поднгоше, Загреб нарочито. Алн ће Н. Сад н даље остатн центар оностраног Српства, јер он и по историји, н по економном и комуникацпоном положају, п по броју Срба, и по околини, и по важности културних установа у њему стојн и сад на првом месту међу оностраннм градовима српским. Он ће остатн Срнском Атином бар Карловачке Митрополије; али се мора пз свога садашљег расула прибрати, мора се из своје ирошлостн научити правилном начину рада. Па. чинн се, да новосадска крнза већ иролази; осећа се покрет на просветном и економном пољу; у њему се све вишс увиђа, да за полптику иоле већег размера треба и велике консолидованости у екопомном, иросветном и друштвеном животу. Тако се чинн и расправљачу. Друго предавање претреса пнтање много већег значаја, питање жпвотно: досељавање странаца у везн са нашим слабим множењем. —Јужна Угарска не беше баш ни нређе једполика у етничком погледу. Крајем XVIII в. давали су Срби стничку боју готово целој Бачкој и западном Банату, а Румунп источном; али .је данас постала најполиглотскијим крајем Угарске, шареним мозаиком народа. На том простору има 9 разних народа, од којих се нарочпто истичу: Маџари Немци, Румуни и Срби. Срби су међу њима бројем најслабнји, уз то још раштркани на велпком простору, иа још и нолитичкн одвојенн од браће своје у Троједннцп. Сви се остали народи шире и напредују на рачун Срба. Оппх је према целокупном броју туђинаца врло незнатан број: у бачкој жупаннји 189.412 према 627.078 туђинаца (327.108 Маџ., 192.267 Нем. и др.): у торонгалској жупанији 191.857 према 413.759 (184.016 Нем., 114.760 Маџ., 88094 Румуна и др.); у тамишкој жупанији 64.702 према 411.346 (171.078 Нем., 167.523 Гум., 58.153 Маџ.): а у свпма осталим жупанпјама (барањкој, крашосерењској н др.) потнуно ишчезавају према туђннцима. У тој живој конкуренцији етннчкој нропадају п други народи, али нс у целини, него појединци, али Срби у целини пропадају. Па то пико ннје обраћао довољно пажње, нико истраживао узроке нропадању. Предавач наведавши да их може бити спољашних п унутрашњих, а ту опет ови: 1) нездрави хигијенски одношаји, 2) слаба продуктивна снага, 3) незнатно множеље, 4) слаба економна сирема, 5) ннско морално и интелектуално стање, 6) несавремено п назадно уређење многих, социјалних, културних и просветнпх установа, које тога ради не могу вршити своје миепјс. 7) сувнше низак ннво спреме и скучеи