Delo

462 Д Е Л 0 7) досељавање и јачање српске понулацпје у градовима; 8) стварање мањих привреднпх и културних центара н једног главног у Н. Саду: 9) организација српске производње и потрошње на принципу: свој к своме; 10) стручно и онште образовање привредних стаљежа; 11) организацнја одбране наше од повлашавања и отимања наших добара; 12) буђење народне свести код Срба католика: 13) мењањем лажних назора и обичаја и дизањем породичног морала увећати множење српске популације; 14) решење автономног питања; 15) стварање здраве и јаке интелигенције, која би те задатке могла изводити. Спољашњи узроци опадању народа српског су: 1) склоп саме државе, 2) економни одношаји у њој целој, 3) досељавање туђинаца. На измену првог н другог не могу утицати Срби сами, али на измену и иобољшање трећега могу и треба. Том досељавању туђинаца, Немаца и Маџара, два су узрока: 1) јака насељеност у њиховој земљи, н 2) обратно, ретка насељеност у Јужној Угарској. Ретка пак насељеност ових некад чисто сриских крајева долазп у главном од слабог множења народа нашега и у селима, а већ у градовима нарочито. Срби се иначе, у другим крајевима, врло добро множе, алп они у Угарској стоје у том иогледу врло слабо. Недостатак тај у градовима могао би се, да је среће, нонуњавати досељавањем из села, али је и го немогуће: 1) што се српски живаљ и у селу слабо множи. 2) шго сељак само два заннмања сматра за иристојна: сељачки и господски, 3) што се сеоски пролетеријат сели већином у Србију. Да је пак јачег множења, онда би се 1) и мање гуђинаца могло досељавати 2) било би н у нашем народу в.ише међусобне конкуренције, те бн се и душевна и Физичка својства. интелигенцпја, боље развила, и народ би био у сваком погледу јачи за борбу против туђинске навале. Овако је туђинаца и више и способнији су од народа нашега, спремни за животну борбу. Једино јесредство за побољшање оваког стања укунна организација читавог народа. Тек кад се српски парод буде сав од врха до дна организовао у један културни и привредни табор, као што је данас чсшки народ, биће зејемчен не само онстанак му него и леп развитак. Данашњој ннтелигентној омладини пребацујс се да нема одушевљења, да нема виших ндеала. да је сувише иесимистичка, да не ради и т.д.; али јој се не може одрећи да не мисли. Ево н у ово.ј доста несређеној књизи доказа тому. Она .је само хтела да покрене на рад праве раднике, н постигла је задатак свој, ако буде успела у томе. Желели би да је не превиде они ко.јих сс у првом реду гпче. Д.