Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 463 Статистика цена пољопривредних производа у краљевини Србији од !886. до 1900. године. Са два диаграма. Пздање управе државне статистике. Београд. У државној штампарији краљевине Србије. 1902. Цена 6 динара, Приступајући приказу ове књиге, морамо у првом реду напоменутп : да су ови статистички подаци у ве.шкој мери непоузданп, јер их ошнтинске в.тасти дају доста неозби.кно и без свести о њиховој право.ј вредности. Ради примера наводимо: да је у току 1897 и 1898 годипи цена шненици изтазила и 30 дин., а у статистици је забедежена највећа цена 28-50 динара. Сем тога, упоредо с том највшпом ценом, у истом месецу забетежена .је у једноме месту цена од 15 дин., ма да је б.шзу памети, да данас, код при.шчно развијене трговине житарске, цена пгпеници не може ноказати тако велику раз.шку од 13-50 дин., нн на растојању од Курпгум.шје до Б. Баште ! Уз то, треба нарочнто уочити: да је у току 1897 8 увек забележено: како је цена пшенице у Крагујевцу скупља са 4, 5 и 6 дин. него у Аранђе.говцу; међу тим, у таком малом растојању, ко.је је везано .јевтиним подвозним среством, не може бити то.шка разлика у цени, у то.шко пре, што је аранђеловачка пшеница најбоља у Србији. Али, општински писари, који произвољно, под осећајима тешкога и несноснога кулука, иишу ове ценовннке месечне, не воде рачуна о ппјацп и пијачним ценама, то ли ће водпти рачуна о томе, да ли су апсурдне цпФре, које у одређене рубрике стављају ! Друга наша папомена, која се тиче прос-ечног рачуна, на ко.ји се статистика ослања, у овоме је: по старој некој навпци ови се подацн прибирају из 40 места. Међутим, у последње време истакла су се још нека места, било јаком пи.јацом за све нроизводе, било каквоћом и ко.шкоћом појединих производа. Таква .је н. пр. Баточина, која даје доста пшенице и уго.јених с-виња; такав је Трстеник, чија је пијаца доста јака: таква је Пожега, чија је пијаца с домаћим производима одскочила многим местима у статистици забележеним и т. д. Цене, прибране с тих живих пијаца, могу дати просечну цену целе земље. Али, при свем том, статистика и оваква каква је, даје доста матерпјала свакоме, који се бави нашим економским приликама, да, на основи њеној, иепитује узроке наше економске изнурености и посрлулости наше целокупне привредне моћи. Пз циФара ће се вндети: како ми, да би платили државни буцет, многе терете ванбуцетске и разлику у међународном билапсу, продајемо на страну најбоље производе, н. пр. најбољу и најчистију пшеницу, а за своју храну задржавамо најслабију, измешану с грашком, кукољом и осталим уродицама1. То је исто и код говеди, свиња, масти и т. д. 1 Погрешан је закључак уираве државне статиетике: да је цена пзвезеној хранп у 1900. год. била нпжа од цене у 1862 год. због тога. „што је квалитет слаб, јер наш земљорадннк обрађује своју земљу и сад готово исто онако прпмптпвно као п ире 30—40 год.“. На протпв. данас се земља обра-