Delo

464 Д Е Л О Нросечна цена наднпца у периоду 1896—1900 износи М8 дин.т а V том истом добу просечна је цена 1 кгр. хлеба

0*21 говеђине .... 0-62 пасуља .... 0*20 Кад се таква једна надница упореди с ценама ових и других животних намирница, и кад се јонх уз то узму обавезе свакога надничара ирема држави п породици — онда се добија јасна слика нагомиланости оних, којн су допали у такав тежак положај, да надничењем нроносе свој живот на земљи. * Не можемо нропустити, а да не исправимо једну нетачну нримедбу управе државне статистике. Констатујући: да је у статистицн забележено једпо место, у коме је цена хлеба нижа од цене брашна, она, уз признање да се цене производима не бележе тачно, примећује: да је ово (јевтинији хлеб од брашна) неприродно. Међутим, то је са свим могуће, и ми знамо доста примера: да је цена хлеба била нижа од цене брашна. То долази отуда, што брашно прима велику количнну воде, тако, да 100 кгр. брашна даје 130 кгр. хлеба. Ту околност нс треба губити из вида, кад се цене брашна и хлеба упоређују. Драгиша Лапчевић. 0јогд-јеVјс ТЈћоп11 г К. 2иг ЕЈпТиИгипд јп иТе бегШбсИе То1к1оге. \У1еп, 1902. Стр. 1—36. Сваки озбиљнији рад на неком необрађеном или запуштеном научном пољу у нас ваља нам поздравити добродошлнцом. А ова књижица заслужује то у толико већма, што у њој вндимо колико се могло боље остварену намеру, да се у крагком прегледу прибере све главније, што је до сад урађено или ма и само нокушано да се уради на нашем Фолклору. Писац је, види се. брижљиво прикупљао грађу за овај свој преглед, и можемо слободно рећи: ако је штогод и остало непоменуто, биће од мањег значаја. Одмах морамо напоменути, да се г. Ђорђевић овде ограничио само на срнску књижевност. Књига има два главна дела. У ирвом се делу помиње све што је ма у кога од наших старих писаца до Вука или поменуто или чак у целини штампано од народних умотворина. Ту се нарочито истиче однос далматинских песника према народном књижевном благу. II што су ноједини путници и страни писци написали о усменој књиђује много савршенпје, уведене су многе еавршеппје справе п т. д. Цепа извозу данас је нпжа од цене у 1862. због тога: што је сад наша нроизводња релатпвпо заостала, према новпм напретцима, п што је велика светска конкуренцпја, нарочпто прекоморска. у опште цену хране сннзила.