Delo

Д Е Л 0 382 стпгао у Рим, чему је у осталом био узрок и то, што је нови перуђннски митрополит у повратку своме ударио на Лондон н Париз, где је био прнмљен с особнтим почастпма како од стране краљице Викторије тако и од стране краља Луја Филипа. Кад је у мају исте године стигао у Рим, одакле је имао да се крене у своју нову архиепископију, папа Гргур ХАП био је већ на самрти; као по Богу и данас, кардинали су се сакупљалп са свих страна ради нзбора новога папе, и он се тада први пут упознао с кардиналом Мастаји-Фератијем, којн је за тнм и постао папом под именом знаменитога Пија IX. Врло вероватно с тога, што је кардпнал Антонели државни тајник (министар спољ. послова) Пнја IX мрзео АЕ. Печија, овај је на томе положају остао пуних тридесет година. II ако је још 1853 добио кардиналски шешир, Печи је тек 1876 отишао у Рим, и пошто је кард. Антонели био тада већ премннуо, папа Пије IX прнмио га је најусрдннје, и одмах му за тим понудио један од најважннјих положајау Римској Курији, тј. положај нредседника апостолског већа, који врши папску власт у међувремену између -смрти једнога и избора другога папе. Год. 1878. 26 јануара преминуо је, у 5 часова по подне, дотадашњп папа Пије IX. Избор његовога последника био је врло тежак, нарочито с тога, што је то бно први носле талијанског заузећа Рима. Отуда је прво решење било, да се он п не врши у вечитом граду, већ да се конклав премести привремено ван граница Италије. Кардинал Печп је успео, да се то решење сутра-дан измени, а кад су се гласовп после неколнко дана сложили па њему, молио је да га не бирају, јер је налазио, да нови папа треба да буде млађи и здравијн човек, како би у тешким прилнкама у којнма се католичка црква тада налазила, могао што дуже издржатн и остати на своме положају. Додајемо, да је кардиналу Печију било тада 66 година, а да је целог живота био слабуњав. Пзбор је ппак иао дефинитпвно на њега, п ма да му се ватнканскп свет у ночетку није много обрадовао, нарочито због познате његове штедљивости, нови је иапа мудрошћу и правичношћу својом освојио убрзо срца своје околине, као што је и католичку цркву подигао на ступањ висине, на коме готово никад до њега није стајала. Заузевши Гпм, Пталија је сагнала Папство у зидове Ватикана, а Папску Државу, која .је трајала пунпх петнаест столећа, збрнсала је с полптнчке карте. Законом од 1/13. маја, познатпм