Delo

390 Д Е Л 0 енстему. Даљи раавој тих принцппа и метода довео је до новијих стварних открнћа, на која се пре тога није ни помншљало. Нешто скуп нојава, које можемо непосредно опажати — светлосне појаве, а нешто богато изобиље нових појава, које је створила тако рећи, умна интервенција модерних научара, све већма прпвлачише пажњу научнога света. Те појаве, макар да се добијају помоћу „матернјалних“ тела, обелодањују извесне чиниоце, којн се морају сматрати као немерљнви. Светла тела, топла тела, елекрисана тела — ни мало нису тежа нн лакша, ни пре ни после пошто изведу појаву светлости, топлоте, електрнцитета. Светлост, зрачна топлота, преносе се и кроз међу планетску празнину. То исто бива и са електростатпчком и електродинамичком индукцијом. Те немерљиве чиниоце, на којима се п збивају све те појаве, називали су различитим именима. Чинилац за светлост назпван је „етром“, за топлоту „калориком“, за електрицитет „флуидом“. Ну пре свнх, највпше се задржало на иснитивању особина етеровнх. Пре Галилеја се само мислило, а од Ремера се зна: да се светлост простире, да пренашање светлостп с једиог до другог тела није тренутно, као што је мислио Декарт. Од тада се много потпуније и рационалније познају особине среднне, кроз коју се пренашају физичке појаве у опште. Ту нам треба само поменути нмена великих научника, којн заузнмају нрво место у физичкој оптици, као што је Хајхенс, Френел и Коши. Њихова велика теорија за познавање прпроде физичких средина, може се укратко овако исказати; периодична кретања етерових честица чнне суштину светлости. Та се кретања врше на једном истом месту око средњих положаја, од којнх се поједине честице удаљавају за неосетне размаке. Као и друга слпчна кретања у еластичној средипи, тако се и кретања тих честица нростиру доста одређеном брзпном. Брзина је та необично велика: 300 милијуна метара у једној секунди времена. Како се врши то простирање кретања најбоље ћемо видети код звучних појава, које се лако могу схватитн, а таква је иста појава и са простнрањем светлости. Кад се игла за плетен.е забоде једним крајем у даску, па се горњи слободни крај искрене у страну што може више а но том нагло отпустп, она ће треиерпти неко време и иајзад се зауставити. У том тренерењу, она се (тј. поједине честице њене) удаљава од свог средњег положаја на .једну п на другу страиу за нзвесну вели-