Delo

X Г 0 Н П К А 391 чину. Пут на пр. врха игле од једне најдаље тачке од средњег положаја до које он доспе у треперењу, па до друге на супротну страну и од ње, док се не врати у прву тачку, назива се дужина таласа. Њено кретање преноси се на ваздух што је око ње, те и он почне треперити на сличан начин: и његове се честице усталасају исто онако као и игла. То треперење најзад допре и до нашег уха. Кад нгла трепери то још и можемо видети, треперење пак самог ваздуха не видимо, али га осећамо ухом као звук. Простнрање звука бива овако: игла кад трепери сабија ваздух око себе на оној страни куда нде, а са супротне стране, где је већ игла била, разређује се ваздух. Кад се она, треперећн враћа натраг збпва се обратна појава: онде где је ваздух бно разређен сада' се згушњава, јер је игла већ била тамо и враћа се. Тако то бива непрестано док се игла не умири. Дакле, око игле се ваздух непрестано згушњава и разређује наизменнчно. То се даље преноси на даљи слој ваздуха и тако све даље и даље док не допре до нашег уха, те то и такво згушњавање и разређивање ваздуха ухо разликује као појаву звука. Простирање звука кроз ваздух доста је споро: износн 330 метара у секунди. Према тако спором простирању звука, никада се, наравно, ннје ни могло мислити, да се звук тренутно простнре с једног места на друго. Кад се узме на ум, да такво таласање настаје н у тој хипотетичној средннн — етру, онда се врло јасно могу представити нојаве одбнјања, преламања еветлостн, за тим и оне деликатне и сложене појаве боја танких лпстнћа, као и у опште све светлосне појаве. Данашња наука тако п тумачи све те појаве. Држећи се тога и водећи рачуна о оној огромној брзпни простирања светлосних таласа, лако нам је сада појмити, да су дужине тих таласа врло мајушне: од црвене до виолетне / 400 800 еветлости, те се дужине смањуЈу од ш до делова милиметра. Иочетна треперења светлости, ма да их не можемо видети, можемо их изазвати посредним путем, када се тела загреју до нзвесног ступња температуре. Почевшп од око 450° С. сва чврста тела почињу испуштати прве зраке, који утнчу на око (црвене). На нижој температури испуштају друге зраке и то тамне т. зв. топлотне зраке. У колико температура тела постепено расте, тело пспушта редом светлосне зраке наранџасте, жуте, зелене, плаве, индиго и виолетне, а уз њих, јављају се на пзвесној температури и зраци са хемиским особинама