Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 379 „ Го је пре свега ћурка, а уз то још ћурка без срца“ П05ШСЛП Полањецкп. II у том му је тренутку толпко била јаена 1 л очима 00Јазан Машкова што се оне држе на господској Д3 Машко задоби његове јаче цењење, као човек духовпт п kojii уме да проникне. оатим стаде сравњивати своју вереницу са госпођицом Краславском и са големим унутарњим задовољством рече сам себи: „Лариница ми је сасвим, сасвим други сој.“ Осетио је да је Д^ХОВШ! одмор гледати у њу. У колпко је опа Јгамо била као нека вештачка оиљка, одгајена не на здравом п слободном вазДЈХУ’ НеГ° У стаклен°Ј башти, у толико је од Марине зрачио жпвот н топлота, а сем тога упоређење је испадало на МариШ\ корист и у погледу светском. Полањецки нпје потпуно занемаривао тако звану „отменост“, разумевајући под њим, ако , век, а оно врло често, да она одговара потпунијој духовној дозрелости, а нарочито код женскиња. Мотрећи сад час на једну час на другу, дошао је до убеђења да је ово духовно дозреање у Краславске пзвештачено п на силу, код Марпне пак *рОГ5ено'- с ,оне Ј'е била Rao поручена спољна хаљина, а у Марпне je то била душа и као нарочити знак рода, који ie усавршаван културом од толико векова. Узимајући од погледа Букацвога онолико, колико му је требало, a to he pehn колико се мо1ло Hahii зрелога у њима, cehao се Полањецки: како онај Hiije само једном говорио: да ее женскиње, без обзира на порекло дели на патрициско, које има културе, начела и духовпе потре е које су им у крви, п на парвенискиње, које се свим Tmi огрћу као мантилом, само за госте. II гледајућп сад у племенити профил Маринин, Полањецки је с поносом паланчанпна, који се жени са кнегињом, да узима патрицијскињу v потпуном значењу те речи. А уз то још п племићку веома лепу. Врло често женскоме треоа само мало пшрпне, само мало cpehe, па да се развпје у свет. Полањецкому се Марина учинила просто ружном, кад еу се враћали с погреба Литкиног; сад се просто зачудио како је лепа. Краславска је према њој изгледала као половна хаљина према новој, и да је имање Плавицкове било на оиој висини, на којој II њена лепота, сматрана би била одиста као права лепотида. Браћа Виже са биноклима иа својим коњскнм носевима, гледали су у њу с дивљењем, а барон Кот одДенбна, пзјави по-