Delo

400 Д Е Л 0 Трохим се је дуго ломио — није се могао решити на злочин. Најзад ућутка своју савест и изврши убијство. Узео је новац. Придбалка му набави лепо одело и испроси Васину руку. Венчаше се. Трохим и Васа живе сретно и у изобиљу. Кашто ra је само гризла савест, јер му је један калуђер причао да се до четрдесете годипе мора покајати свако дело. Године пролазе. Трохим се све више и више богатио. Постао је трговац, преселио се најпре у окружну варош па затнм у Петроград. Живео је велељепно и давао бал за балом. Алп помнсао, да се приближује дан испаштања, није му давала мира. Васа умре. Трохим је имао сада златне руднике. Ожени се по други пут и уживао је у сваком задовољству. Само му у души не беше мирно. Он је често пута тражио утехе код других, не би л' исцелио душевну бољку своју. Најзад се овај богати болник исповеди првосвештенику. Али узалуд. Све што му световаше, рушило је његове навике, и тражило основне промене у начину његова живота, а он то није могао. „Којешта! — Све су то бабске приче!“ - говорио му је Придбалка. „Ко је Бога вндео, ко с њпм говорио? Нико. (а то је зато што Бога нема, нити га је икада било.) Сви знају да не постоји ни Бог ни ђаво.“ „А ко је створно свет?“ упита he Трохим. „Свет? Што га је и требало стварати, кад је он од искона ту“ одговори Иридбалка. „Ах, Трохиме! Трохиме! мислиш ли ти збиља, да сви они који о Богу причају у њега и верују? Није тако брате мој.“ „Па тп онда мнслиш да нема ни страшног суда, на коме би се судило о нашим рђавнм делима?“ „Наравно да га нема. — Ко he то судити? II коме he судитн, кад те нестане с овог света?“ Трохим нпје могао ништа да одговори на ово, али је слутио да није тако. У овакој унутрашњој грижи дође Трохиму четрдесета година. Тада наста испаштање. После једног разговора са својим сином, ноћу између 12 и 13 августа, оде да легне и те ноћи поче испаштање. „Нема Бога, душе нема, испаштања нема!“ Ала је то красно! Какво спокојство! А ја се узалуд толико мучих. Сви се ми међу собом боримо, један убпја другог да бп живео, тако ми причаше мој син Александар. Борба за опстанак, то је закон, другог ннје. Бог је дакле изволео да ја победим у борби. Бог! Увек