Delo

Л Е Г Е Н Д A 401 та глупа навика! Није то Бог изволео, ја сам сам умео да победим. Сви се боре; ко победи, користи се победом. Ја сам победио и користим се. Живео сам лепо — само ми је помисао загорчавала живот. Знам да ми многи завпде — иадоше му на памет калуђереве речи. — Завиде ми! Свакп је рад да има; хоћеш ли — бори се. Бори се, не чекај да ти се удели. Ето н. пр. Александар се.... Сетп се како је Александар пре неки дан изјавно да неможе излазити на крај са 20.000 рубаља које му даје годишње. Молно је за још 10.000. Кад сам га одбио ннје му било право. „Нада се да ће добити све, кад ја умрем....“ II наједаред му сину кроз главу, да његов син мора желетп да што пре умре. „Бори се за победу. Ја сам се борио, убио сам трговца његова ми је смрт била потребна, убио сам га. А чија је смрт потребна мом сину? Узе му се дах, усправи се у кревету. „Чијасмрт?.... Моја.... Ја сам му на путу. — Па да му дам све што тражн, опет би му милија била моја смрт. Постао би господар свега.“ II сад се Трохим Семеновпћ стаде сећати изгледа свога сина, његових речи и из њих закључи да његов син жели његову смрт. „Мора да је жели! II онда, као образован човек без предрасуда, може ме убити. Рецимо неће бацатн себе у зло. Али, има отрова...“ Наједаред се сети разговора са својим сином о стародревним отровима, који убијају а не остављају никаква трага. „Ако он има такав отров, мора ми га дати. Зашто да мп га не да? Већ ми је говорио како ја запуштам радњу; да бн ваљало већих операција.... Да шољу чаја и беше. Може поткупити слуге, кувара. Сви су они подмитљиви.“ Помнсли на свог личног слугу — један фићфирић. „Њему! Њему само хиљаду рубаља, иа готов. Псто тако н кувар. Ове гг мисли узрујале и уморнше. Да се разгалн дохвати чашу пуну шећерне воде, што је стојала на сточићу норед кревета. Узе је у руку и примети нешто бело на дну чаше. „Ко га зна шта је то. Аја, нећете ме тако лако укебати.“ Просу воду из чаше; оде до умиваоника и напије се из бокала. — Тако је, борба свију протнв свега. Јешћу и пићу само оно што ми жеиа једе Па и оиа. Зна до мора наследитп после моје смрти седми део целог нмања, а њени сиро-