Delo

404 Д Е Л 0 ства у јелу пићу и сну, не имађаше више. На сваком је кораку презао од злих памера. Тако је несрећни Трохим Семеновпћ проживео још 10 година. Људи су приметили да он има неку муку, алн о његовим јадима нису ни сањалн. А ови су били чемернп, нарочито кад је помишљао да нема мира ни с оне стране гроба. Мучио се, патио, а нн сам није знао зашто. Па се је ипак смрти бојао, је.р је знао, да иза ње нема ничега и да је са животом и све остало прошло. Вратио се једног јутра с јутрења. Доручковао је, напио се вина, што је држао под кључем, и легао да се одмори. Више није устао. Задесила га је на пречац лака природна смрт. Тело покојног Трохима Семеновића у красном мртвачком сандуку отпратише на гробље манастира Св. Александра Невског. За сандуком је ишла непрегледна гомила света, сви они који радо посећиваше богату трпезу богатога господара златних рудника. Чувени један свећеник, красноречиви проповедник, говорио је на гробу и узносно добродетељ, побожност и сретан живот noKojfliiKOB. Нико сем Бога не знађаше за Трохимов злочин и за испаштање које га снађе, кад оно изгуби веру у Бога. Толсти.