Delo

ХРОНИКА ПОВРШИНА ДАЛМАТИНСКИХ ОСТРВА Џ У Географском Заводу наше Велпке Школе вршена су н врше се, поред других радова, и премеравања нојединих српских земаља, да би се сазнала њпхова права велпчина и да би се једном са страним, често пута произвољним, проценама престало. Резултатп на овоме пољу рада показали су се до сада премером наше Краљевине и Кнежевине Црне rope (види Споменик XXXV и Дело, свеску за децембар 1898). Осим ових премеравања површина, рађена су и премеравања дужина српских река, чији су резултати објављенп само једним делом у поменутој свесци Споменика. У низ тих премеравања која су објављена и крја he се тек објавити улази и пример Далматинских Острва, посао који је тек ових дана завршен. II Премеривши острва у Далматинском Прпморју може се запазити да су она највећа у самом почетку свога низа пошавши са крајњег с. з. Тамо су нрва острва ближе Ријеци (Fiume) Крк и Црес са површином преко 400 км- најпространија острва. Једино острво Паг ремети ову правилност, јер његова површина прелази само 300 км-. Од Цреса па до Брача нема ниједног (осим Пага) острва, чија би новрншна била бар преко 200 км2. Тек од Брача настаје друга група — ако би се на две у опште ова острва могла поделити — која својом површином, бар она у почетку, прелазе број од 200 км'-\ Средину