Delo

406 Д Е Л 0 овога острвског низа чпне мања острва, стењци, шкоље, чија површина не прелази ни 100 км'2 ocmi Дугога Отока. Копнени испад — јер га не можемо назвати ни полуострвом, ни ртом, ни окрајином, — између Спљета и Шибеника поделио је цео острвски низ на два дела различна по површини, слична по распореду и положају пространих и малих острва. Различност у површнни ове две групе огледа се врло јасно у бројевима, који престављају збирне површине обеју група; прва је острвска група пространа 1977.3 км"2, а друга 1339.4 км'2, значи да је опа прва група острва скоро за трећину већа; збирна површнна свих острва износи 3316.7 км'2. Слпчност пак и нехотице се примећује посматрајући почетке обеју група; највећа острва и једне и друге групе налазе се у почетку њихову полазећи са с. з. на ј. и., у ирвој групи су тамо Крк, Црес, Паг, Раб, а у другој Брач, Хвар,. Корчула. Распадање некадашњег далматннског копна вршило се, као што се види, правилно; вајвеће копнене партије одржале су се у почецима ових пнзова, а најјаче распадање извршено је на крајевнма њиховим. Копненп испад снљетско-ншбеничкп морао је играти велику улогу у овоме процесу. Можда је и јаче увлачење динарског гребена од обале према унутрашњости, остављајући на тај начин мекше копнене делове између венца планинског и морске обале, дало предиспозиције за све јаче мрвљење далматинскога копна у југо-источним партијама обеју група. Од далматинског копна, које је некада заузимало ако не целу област данашњег Јадранског Мора, оно извесно један знатан део његов, остало је сада над површином воде још 3316.7 км'2. Занпмљиво би било знати првобитну површину његову пре стварања Јадранског Мора, па би се онда знала и размера тоњења и распадања копна. Стварање далматпнских острва није престало; оно се продужава, јер копно дуж Далмације стално тоне, обалска је линија изложена позитивном померању. Као прва жртва снаге Јадранских таласа пашће данашње полуострво Пељешац, чија је несразмерно узана веза са копном према врло великој дужини полтострва, врло слаба, — од полуострва постаће острво. Овакве lie судбине бити и други деловн далматинске обале, чија је веза са копном лабава. Далматинска острва као део копна данашње Далмацпје имају са њом велике сличностп: сва су карстна и брдовита,