Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Ex Oriente lux. Писмо поводом предавања професора Делића, изданих под насловом: Babel und Bibel. Наиисао Епископ Никодим. Издао В. С. Задар 1903. Вел. 8° стр. 63. Цена 1 круна. Н;г жељу једнога од својих другова, написао је, под овим насловом епископ далматински Никодим Милаш своје „писмо“ о резултату спора, изазванога предавањнма немачког астриолога Фр. Delitzsch-a, ко.ји је усумњичио Библију, (или боље рећи Свето Писмо Старог Завета), као књигу Откривења, и представио је као продукат асирско-вавилонске писмености, и то на осневу ископина старог Вавилона. — Пнсмо ово пре би се могло назвати ириказом предавања Delitzch-eBiix. — Сензација, изазвана овим предавањима, потекла je отуда што је је Delitzch „нашао тесну пезу између вавилонских ископина и старозаветне историје“ (стр. 7), и примерима од пронађених споменика покушао да утврди уверење, да је настала „нова enoxatt, како у разумевању Старога Завета, тако и у суђењу о њему. На основу тога што се, по споменутим споменицама, данас може поуздано знати да су у истини постојала места и лица о којима библија говори (стр. 8); — што су и Вавилоњани празновали суботни дан (стр. 9); — што се н у њих одржало предање о потопу, слнчно библијскоме опису (стр. 11); — што је и у Вавилоњана и у Јевреја био сличан поглед на порекло греха (стр. 13), анђеле и пакао (стр. 14); — што су у Вавилону богови општили с људима и говорили кроз уста својих свештеника а пророка, као и код Јевреја (стр. 19) — на основу свега тога Delitzch изводи „да је велика погрешка била сматрати у Старом Завету сакупљене драгоцсне остатке старо-јеврејске писмености,...