Delo

X P 0 H II K A 419 оастава, претпостављајући да се лава много брже хладила прп обалама. Према овоме, она особнна код старих кратера, ерозија и др. могла би се објаснити, да је рушење њихових бедема настало додиром са масом која је куљала из унутрашњости и која је својом врло високом температуром отапала бедеме докле их је дотакла. Што је пак ниво унутрашње равнице код неких кратера внши од нивоа суседнога мора, може се објаснити запљускивањем кратерских шупљина лавом, која је после тамо и очврсла. Јаркови би били пукотнне у лави од стезања њеног прн очвршћавању. У том потопу од лаве, који је некада поплавио тако огромне просторије Месечеве површине, истопљене масе куљале су низијама и пукотинама и разливале се где год су могле. Тиме се може објаснити она карактеристична неодређеност и неправилност морских обала н благн нагиби бедема према мору. Ну могућно је, да су благи нагиби бедема били и пре ерупције. Планински ланцн могли би на Месецу пмати исто порекло као и наши на земљи. Карпати, Пиринеји п Алпи чине тамо грдан један иланинскп лук, којп личн на наше повијене планинске ланце. Још смо и сувише далеко да се о тим питањима може чути последња реч. Минералошко испитнвање Месечеве коре још нам је неприступачно. Али су за то топографски детаљи њени пространо поље за рад. Оптичка нспитнвања, на која се до сада мало обраћала пажња, можда he нам једног дана дати и новнх тековина. Проф. Јеленко Михаиловић