Delo

ПРВА ЧАШЛ 5' десницу лозу стеже, А са стола чашу узе Док нз лозе прокапаше Крвне капи, крвне сузе!... Напуни се биљур чаша, А шејих је мени пружи: „Узмидер је, иа нскапи, То ,]е мелем брижној души! „То је крвца месијева, Вјечна љубав у њој блиста. Искапи је, јер тад' ће тн Грешна душа бити чиста. „Ово нцје медно шербе, Већ .је пнће вјечног раја; Рахмета1је олук лоза, Што истпну с правдом спаја...“ Кад те ријечн шејих сврши, Ја се латих тада чаше, На жедне је усне ставих, А капљнце прокапаше. Тад осјетпх силну радост Где ми душу обузима; II осјетнх искру жара. Како плану у прсима. Кад шејиху за то казах Усне му се насмијаше, Он нај узе, а пјесмице К'о таласи полетнше... „Знаш, мој синко, тн си сада Много већи, него прије, Јер си капљу искапно Праве рајске појезије. „Нјевај, брате, док год жнвнш. Очају се л>удском не дај; Друг ми будп, па кроз чашу Овај красни сви.јет гледај. „Друкче ће ти сунце сјати II изгледат' плаво море, Друкчије ћеш цјенит небо II освитак рујне зоре. Од тог доба увјек пијем, Срећа ме је посестрила: С тобом хоћу њу да дјелим, Здраво да си, душо мила!... Алексинац Авдо Карабеговић 1 рахмет олагослов.