Delo

ИЗ ЗБИРКЕ „СЕЉАЦИ“ ПОЛАКО.... Био газда Веса црквењак, па тутор, Док се лед не проби. II једнога дана гласаше га људи, Па за кмета доби. За кметства је лепо окречио кућу А до нрве жетве... Око куће нове он поградн ста.је, II удари летве. II тако, полако, што да причам вазда, Он постаде газда. Елем једног дана, н ово се случн. Председник се деси на некаквој тучи, Па у име властн, поче спор да тиша, Ал' на њега осу од батина кшпа, Мазали га уздуж, преко, где ко стнго, Он је после леж'о, и једва се днг о. Мн смо своју бруку којекако крили, Ал' он кад се диже узе адвоката, II потера судом оне што га били, П потрпа редом за апсанска врата. Тако се то каже. Ал' не лезн враже; Газда Веса поче кроз село да шнје: