Delo

14 Д Е Л 0 носећи га у утроби од својега му тијела тијело тече; својијем му тнјелом тијело храни. Мати радо сину жртвује читав жпвот жарке своје љубави. Матери је човјек внше син него оцу; у њој су више него у оцу узроци наше материје, разлози наше ћуди и значајности. У матери је клнца будућности њена сина и дуга покољења. Жена и природа све тумаче, јер су матере. Вјечнијем ће ловором небо овјенчати пјесника који достојно узбуде прославно двије матере: жену и прпроду. ЗАЧИНА ЖИВОТА На силу сам се увјерио да је човјеку од велпке корпстн патња, јер без патње нема духовнога напретка; нема нити може битн без патње оне вјере која премјешта високе горе и којој је могућа свака ствар. Ја научих да се велнкп људи н племеннте душе хране болешћу и патњом. Патњом се набавља ћутљивост по којој увиђамо доброту и љубав коју Вог разли но васељепи. Патња чисти дух. Чисти су кршћени ватром; ватра проднра ћа до диха: пере, чисти срдачне мнсли п номисли. Псус рече својијем ученицима: — „Јован .је крстио водом, а ви ћете се крститп духом светијем“. Овај је Дух ватра, то јест горућа, чпста, вјечна љубав, која све чинп и пречиња. Па још Исус рече: — „Сваки ће се огњем посолити“. Ево у чему је зачнна живота. Благо онима који знају патитп и патњом се уче! Људи у опће уважавају оно што им облакшава живот п што их веселн, али позвани па сјајне висине добродјетељн и крепости много вшне, паче једино уважавају спасоносне строгости, које их шибају и под којима зреле небу и славп. Доброта се н крепост налазе гдје су бнчеви; злоћа се крије и неваљалост каже гдје срећа негује и глади своје љубимце. Срећнн људи ннјесу ни оштра ума ни блага срца. Какве моралне важности може бити у људима које патња нигда не покуша? Матерпјално су срећни, али су у памети, у срцу, у духу кукавнце. Кад им за руком послови иду, надму се; претјерано су веселп док им вјетар духа у крму, ну ако кадагод срећа иначе с њнма поступп упут, духом клону и изгубе се. Пошто немају у себн