Delo

МИСЛИ — УЛОМЦИ — ИСПОВИЈЕСТИ 13 ја много п јако љубим; љубављу гледам прпроду, и чиним добро, што љубављу све поста, што њом све живи. Ја сам у љубежнивој, слаткој савези са травом, са цвијећем, са птицом н звп.јездом. обог моје ћутљнвости и љубави све ми је живо пред очнма, све ми души говорп. Итнце су п цвијеће моја обитељ. Са високијех торњева иоћу зрем небо иосуто звијездама. Л>убим звијезде: срце ми к њима бије. Будућност је моја онамо; онамо је рај, спасенијех постојбина. овпјезде трептећи са земљом се разговарају, и говоре нам о мудростп која их састави и ужеже. Ноћу се шаићем са духовима. Одана нм је љубав моја, одано нм је срце моје, јер ми онп отворише очи, памет истини, н у потпуној мп јасноћп представпше таштину овог свијета. Духови мп рекоше да не тражим законе живота у новјеснпјем заплетима ни у борбама земнијех народа, него у природнпјем појавима н у успомени своје матере. Кад се лијепо промпслп, види се да у садржају опће повијестп нема доиста нпшта нрпродно, п зато је наравно да нема нн животнијех закона. Дјела о којима се иовијест бави, нс никну пз природнијех потреба п узрока, него из друштвене прпстојности и лукавштпне, која се безочно умеће у свакн људски одношај. Због њена уплпва ннко у друштву не поступа просто н наравно, пу се свак свакому претвара. За овај исти разлог нема животпнјех закона нп у борбама земнијех народа, јер, им мал’ да не вавпјек узрок воље н захтјевн ннсу ни по чему прпродпи и потребити нпшта људима. Једнно су прпродне борбе за хлеб и за љубав. Закони су живота у прпродннјем појавима, јер приказују и сповиједају васнону моћ и дјелатност, која вре у стварима, н коју зовемо живот. Природнп појави точно н вјерно приказују животне законе, као цвпјет п воће прпказују праву нарав својега дрвета, јер у њихову скровну развитку и дошашћу на свјетлост нема преваре. Ондека човјек од свога не може ништа увући. Духови ми говоре да тражим законе својега особитог жнвота п свију другијех особа у материној успомени. Морам прегледаватн и премшиљати у својој памети одношаје и савезе сина са његовом матером. У онијем одношајима и савезама бнвају многи пспхологични узроци н разлози нашега особитог живота. Можда су ондје први и поглавитн покрети, који ће се будућном дјелатношћу за неке разгранпти и претворнтн у славу, а за неке у срамоту. Отац, топећн се у великој путеној сладости, даје мало тренутака својега живота животу својега сина. Матп