Delo

СТОЈАН МУТИКАША 51 Пз мислн га трже газда Радован. Лагано, као лопов кад се прикрада, ступи он у магазу и поче разгледати око себе. Погледа и газду Симу и, нрзвавши добро јутро, полако се ■спусти на једну столицу. Газда Симо прену се, брзо опружи ноге и увуче их у кондуре, звечећи јако бројаницама. Поче се н смијешити и вртети главом. Чудо, чудо што сн мн свратио! — рече у колико је могао љубазније. — Заборавио ме к'о да нијесмо пријатељи и ах-бабш вего душмани душмански. Откада ми ниси доиГо? Мислио сам, Боже сачувај, да си слаб, јали ти се каква несрећа десила. — А остарило се, — одговори Радован лагано растежући усне. — Стар, па слаб. Нијесам ти впше нн за рађе, нп за посла, а ноге ме издају и леђа ме боле. Костобоља пуста! — Сведно, сведно, опет ти добро радиш, — брзо осијече газда Симо. — Пос'о тн иђе лијепо и муштерија доста. Газда Радован слегну раменима. — Тхе, могло би бит' п боље, — одговори. —, Није к'о у старе, сретне земане... Данас зле године, зла времена, а свијет све поганцји... Разгледајући по магази, газда Радован као да тек сада опази Стојана. Погледа како сејди на столици и безбрижно, попут газде, одбија димове. — А приличи лн теби, момче, да пред газдом и пред старијим човјеком сједиш и пушнш? — запита, мрштећи се. Газда Сими заиграше брковп од некакве потајне радости. Зелене очи засвијетлише се. — Хе, хе, није то више момче ни калфа, — дочека као из пушке. — То ми је, да кажемо, сад ортак. Он ће сад прифатит' за рађу, па да ме одмијени, е ја нијесам више стари Симо... — А-а, — зачуђено отегну газда Радован, а широко лице још му се вшпе растегну п по њему се разли чудан осмјех, какав обично избија на лицу људи, које неко добро изгрди, па не могу да се бране, а у прсима им тешко, мучно. Он одмах упознаде у Стојану једнога опасна конкурента, — којн му је и као калфа доста муке задао, — и нека језа прође га свега. а кости као да га још јаче заболеше. Па то је лијепо, лијепо. — рече пригушено, прибира.јући се и старајући се, да му не познаду забуну. — То је богоугодно и ришћански... То је и поштено...