Delo

52 Д Е Л 0 Газда Симо звецкао је бројаницама све то .јаче, а очпма му упиљно у лице, као да је хтио н у душу му продрети. I! губице су му се мигале као у зеца, а у прсима нешто као да му игра, па га гони да се гласно насмије. — Е, сретно ти, синко, — рече газда Радован, са пуно достојанства, и пружи руку Стојану. — Сад пазп како ћеш! Саборави и оца н матер, а прилијепи се уз газду. Они су те родили, а он те изв’о на иут. А род мп ннје ко ме родпо, вего ко ми је помого да се пробијем међу људе... Јесн ли чуо? — Чуо сам, — шапатом одговори Стојан, гледајући иреда се. Газда Радован издиже кажипрст и накашља се. — II што гођ радиш, поштено ради, — настави. — Брнни се за се, јер ко се за се ие брнне, не зна се бринут' ни за другога. Ама само иоштено! Не мјери криво, не куни се крпво, не варај никога, вего ради све по божјим заиовиједима. Не жели зла никоме! Свијет је море једно, па пливај п мучи се да нзађеш на сухо: ама немој другога утоиит’ да тп лакше испливаш, вего ако можеш помоћн и нзвуцн га... II то си чуо? Чуо, — опет шапну Стојан, тнше него прцје. Газда Радован застаде мало да одахне п да још што емнслп. — II немој мрзнт' људе, који се муче, да стекну кору хљеба к’о и тн, — опет ноче. — Не отимај њнхова залогаја нз уста, јер је намијењен њима, а није теби. Тада ие би био бољи од осталих хајдука и разбојнпка, само што њима суде људп, а теби ће суднт’ Бог... Боље је да десет залогаја твојих дадеш другоме, вего да освојнш један туђ... Стојан је црвенео, иа, у забунп, почео грицкати цигар н ждерати духан, а поглед не смије да сврне иа другу страну са газда Снмнннх кундура. А газда Радоваи говорно је лагано, развлачећи, застајући код сваке речи и као подвлачећп их. — 0 чеме сваки човјек иајвише мисли? — настављао је даље. — 0 парама. Свак на свијету жели да пх нма и да нх гша пуно. Уз здравље, у њима је данас срећа љуцка! А ти си млад, па и ти хоћеш да их стечеш и нросто ти било. Ама немој поред њих заборавит' на све друго п скапават' над њима, јер тад нијеси човек вего шврака, која краде злато и сакрпва га, а ни она сама нн нико нема фајде од њега. То упамтн ако хоћеш да живнш к’о човјек... Газда Радован као да осјети, да је сувише говорио. Уједанпутпрестаде са савјетима. Опет разгледа све ствари у магази.опет