Delo

СТОЈАН МУТИКАША 53 се потужи на костобољу и најпошље се диже, да н другим ахбапима исприча, како је газда Симо узео момка за ортака. Еј, вндн га тп, — осијече газда Симо, чимје Радован нзншао, па скочи са шилте и пљуну за њим. Погледа и куд ће отићп и у чију ће магазу свратити. Затим се вратп и опет сједе, а бројанице сиусти поред себе. — Ништа тп њега не слушај! — опет рече Стојану.—Све оно што говори, он лаже и на зло те наговара. Оно он говори само да тн мање радиш. А ако хоћеш да си сретан, ти ради к'о што сам те ја научио. Тако ваља! II радићу, — тихо одговорн Стојан. па устаде и поче прегледаватп тефтере. XVI Внјест о Стојанову унапређењу брзо се разннјела по читавоме шехеру. Газде су се међусобно сашаптавале, гунђале, назирући у њему млада, вјешта и окретна такмаца. Едоговарали су се, како би га у почетку могли побундатп и утући, али се никако нијесу могли споразумјети и три предлога тројице, нначе паметнпх и угледних, газда, били су одбијени. Све се завршило, по српскоме обичају, псовкама и грдњом против газде Снме, који је поново проглашен, — наравно не у јавности, као лукав, препреден н непоштен човјек... Жене су такођер о томе разговорале и, као створења која даље виде, шаптале су, да је Стојан са газдом ортак чак и у кући и причале о таквнм стварнма, какве се у књиге не пишу. Друге су опет пронашле, како је Стојан један од најчестптијих и најпаметнијих момака у шехеру, те су препоручивале својим кћерима, да га чешће нзвирују п да га какогод домаме на своја врата. Неке почеше изјавллшати, да су у некаквом роду с њиме, по женској крви, и да је на примјер, баба Спасенпја, која је давно сишла из његова села у шехер, блиска родица његове покојне бабе, материне матере. Због тога је и самој баби Спасенији и њезиним кћерима прилично поскочио углед, те су их радије примали у многим домовнма, частили их кафом и ракијом и старали се, да извуку обећање, како ће баба Спасенија,—која се Стојану ннкада прије нпје ни јавила, — похвалити ову или ону дјевојку н старати се, да га чим прије ожени. Неке дје-