Delo

56 Д Е Л 0 женске ирилике, без икаквнх хаљнна, и држале су некакво нигдје невпђено цвијеће у рукама. Старнји људи иредлагалп су да се прекрију чаршафнма, или бар да их какав мајстор одјене, али је младнћпма то било неправо, а ношто је њпх много више долазило у механу, то су они и побиједпли. Столови у механн били су простн, дрвени, расклимани п прекривени старнм, прљ>авим потрпежњацима, а столице тврде, неугодне. Неколике лампе приковане на зндовима, и прљаве и чађаве, жмиркале су, цмиљиле и само једна велика, она што виси на средини механе, свијетлила је добро н бнла добро очишћена. Кад су наши газдићи са Стојаном дошли, у механи је било мало гостију. Два остарија бега сједили су за најкрајњим столом и, да свијет не иозна, пспијалн су ракнју из кахвеног ибрика, а три финије кундурцпје сједили су у другоме крају и нгралп карата. На срединп механе стајала је механцнница. Латинка, здрава, једра удовица, иуних, руменпх образа, развпјеног подваљка, великнх прсију п гојазннх мншица и брнсала је чаше, што су јој се још од јуче ваљале по столовима. — Като, злато донесп нам впна! — викну Перо, ударајући из све снаге руком у сто. — Лакше, момче, лакше; иробићеш мн сто! — кас нашали се механџннпца, иамигнувшп на њега, п лпјено, лагано, крену с-е да их послужи. — Дођи с нама овђе, на да видиш, што је живот! — подвикну Нико Стојану, сједајући. — Немој живјети к'о у врећн, него живп док имаш н док можеш! Не живп нико данас по сто година! — А мени необично, — рече Стојан узнемпрен. — Чпнп ми се, да ће свак сјутра знати да сам бпо у механн н ругаће ми се... — Ха, ха, ха, — на глас се засмија Нико. — Чар ти је стало до тога, шта ће тн ко рећи? Само се празноглавица боји свијетске повпке. Ко је правн човјек, тај слуша само себе! — Да сам ја слушао свпјет, скап о бн до сад радећи и мучећи се! — хитно упаде Перо. — Ама не слушам ја ни рођеног бабу! II он се љутп на ме н Јсује, ама џаба. -Ја радпм све што хоћу. — Вама је лахко, — уздахну Стојан гледајући их. — Ви сте газдннски синови, па вам се може. Ама кад бп ја тако поћер'о, не бп им’о никад ништа!