Delo

ГТОЈАН МУТПКАША 57 Нико удари столицом и тле и изврну је. II не треба ти ништа! — викну. — Нп менн не треба нпшта! Док имам трошићу, кад нестане просићу, а кад умрем нећу зажалити да нисам живео љуцки. Механџиннца донесе вино, спустивши боцу и неколике чаше на сто. Перу ухвати за браду и протресе њоме, а Васу загрли, еједнувши поред њега на столицу. — Пи, Като злато! — узвикну Перо, па наточп чашу и њој и друговнма. — Хоћемо ли се куцнути? — запита она. — Да се куцнемо! II испише до капи. — А ово вам је новајлнја? — заппта Ката, штппнувши Стојана за образ. — Новајлпја! — потврдише сви. — Кршан је и да нпје стидан пољубила бн га... Млада момка севап је пољубити! Перо се наже према њој и пружи јој образ. — Пољуби мене, — рече. — Ружан си, — осијече она. — Ама сам млад! II прије, него што је могла одговорпти, обмота јој руке •око врата и пољубп је у подвољак. — Пјевој ми! — викну затим. — Пјевај, нека се разлијеже по свеме шехеру!... У тебе је грло ко у виле... Пјевај! Ката пспп и другу чашу, забаци косу на челу и узвали се на столици. Десну руку забаци изнад главе, а лијевом се Јдари по прсима и запјева! У (»мера впше Сарајева, Зелена је гора око двора А у двору зелена ливада... Глас је био звучан, пријатан, пун неке неодољиве сјете и пригушене страсти, па је звонио, дрхтао, треперно и растапао ■се, заносећн слушаоца, мамећи га, дражећн. Нико врисну и иуном боцом ударн о зид. Прште боца у комаде, а вино се просу по зиду и поштрца све унаоколо, Перо се приближи Кати п, ухватившп је око паса, унесе јој се у лнце. — Пјевај!... Још, још! — пола плачући а пола стењући изговараше.