Delo

60 Д Е Л 0 — Нијесам добро спавала.., Отац јој приступи, попипа јој руком чело и пољуби је. Озебла сн, — рече, — Немој данас ниђе из собе нзлазити... Боље бп бнло да легнеш... ако хоћеш да н ја остапем с тобом. — Немој, немој, бабо, — брзо дочека она, наслоннвшн му главу на прси и мазећи се. — Проће ово... Он јој заглади косу на челу, загрли је и опет пољубн. — Мувај се, чувај, голубиде бабина! — протепа јој. Немој само да ти буде горе... Бог ми те дао. благо мепи, па треба да те чувам... Чим .је отишао, она зовну шегрта и посла га Отојану. Ништа му ннје рекла, него му само пружила стручак жутога невена, да га иреда. А жута боја значи — невјерност. Ако ми вечерас не дође, онда сам га изгубнла, — рече. — Онда је моја срећа н била п прошла... II Стојан је дошао! Није могао ни акшама дочекатн, него раннје затворио магазу и одмах се упутио Пексиној Махалн. Отрук невена носно је у руци н, опазивпш га да чека, још из даљега почео је махатп њиме и пријетитн прстом. — Зар менн ово? — запита пријекорно, дошавпш до врата. — А што нпси синоћ донГо? — затшта она. — Им’о сам носла, — поче се измотавати он, некако несигурннм гласом, да се готово могло познати, е не говори истпну. — Пуно је посла било! — А зар тн радиш п по ноноћн? — упита Роса, потсмјехнувши се. — По ноћи не радим, ама ми газда све слабијн, па га ннсам могао оставити... Па растрга невен и баци јој га нред ноге. — А тај ти пешкеш ие иримам, — додаде. — Не примам га нн ја — одговори она и поче га газити. — Заборавићемо на њ. Стојан се приелонп уз канат и поче лупкати кундуром о праг. — А бно мн данас Бошко, — рече. — ДонГо ми у магазу, и нма толико земана, да мн није стио ни Бога назвати. — Па шта ти каже? — Његов махнптлук' Пита ме, јесам ли се збиљски заашиков о с тобом. — Па?